Какве су перспективе за развој ове области на руским универзитетима? Шта су руски научници већ постигли?
Научници са Првог московског државног медицинског универзитета „Сеченов“ успели су да убрзају зарастање кожних рана уз помоћ фотодинамичке терапије користећи фотодитазин у комбинацији са плуроником F127 и хитозаном. Резултати истраживања су објављени у часопису Journal of Photochemistry and Photobiology B: Biology.
Нова метода је показала изражен антибактеријски ефекат и значајно убрзала зарастање рана. Са универзитета су саопштили да је решење које су предложили научници смањило микробну контаминацију рана за више од 30 пута и убрзало регенерацију, повећавајући дебљину гранулационог ткива за 6 пута у поређењу са групом у којој су ране третиране хлорхексидином.
Фотосензибилизатор је испоручен у рану као део полимерног комплекса. Полимери су деловали као „бактерицидна крема“ која се борила против бактерија и благотворно деловала на ткива, „омекшавајући“ прекомерну упалну реакцију.
Шеф лабораторије за експерименталну морфологију на универзитету „Сеченов“ Анатолиј Шехтер верује да се „у будућности такви састави могу наносити на базу ткива и направити облогу за фотодинамичку терапију, која би требало да се спроводи ка прва помоћ за ране и опекотине“.
Медицински стручњаци тврде да нове неспецифичне методе лечења, попут фотодинамичке терапије, у наредним годинама могу значајно утицати на саму парадигму лечења заразних болести. Поред тога, нови материјал би, по њиховом мишљењу, требало да пружи одговор на глобални изазов са којим се суочава светски здравствени систем — пораст отпорности микроорганизама на антибиотике.
Заиста, показатељи ефикасности конзервативне терапије за инфекције и даље опадају. С тим у вези, руски универзитети прилагођавају своје програме према одговарајућим захтевима здравствених система. На унверзитету „Сеченов“ уведен је додатни образовни програм „Инжењер ткива“. Најталентованији и најактивнији студенти који су укључени у рад у овиру Научно-технолошког парка биомедицине (високотехнолошки и научно интезиван међудисциплински кластер) чланови су Биомедицинског клуба „Сеченов“. Његов научни рад је усмерен на развој и примену нових приступа формирању биокомпатибилних матрица-носача на основу савремених метода хемијске технологије и тродимензионалне штампе.
Коментаришући развој нових антимикробних лекова, шеф Истраживачке лабораторије за молекуларну генетику микроорганизама на Институту за фундаменталну медицину и биологију универзитета у Казању (КФУ) Ајрат Кајумов назвао је ово подручје заједничким глобалним задатком.
„Чињеница је да је огромна већина заразних болести код људи и животиња повезана са стварањем биофилмова — микробних конзорцијума, који су уроњени у матрицу велике молекулске тежине коју они луче, што одређује екстремну отпорност бактерија на антибиотике и имунолошки систем организма. Стварање микробних биофилмова на ранама значајно смањује ефикасност антимикробне терапије и значајно успорава процес зарастања“, објаснио је научник.
„Због тога су нам потребни нови антисептици и средства за зарастање рана“, додао је он, истичући да је КФУ већ неколико година усредсређен на овај проблем. Конкретно, универзитет ради на стварању облога које садрже фицин који је имобилизован на хитозину и антимикробне препарате.
Прочитајте још: