Хоће ли бити поново замрзавања рата за кредите

Народна банка Србије изашла је протеклих месеци у сусрет и грађанима и привреди, мораторијумом на плаћање кредита. Могућност да стопирају рате током пет месеци искористило је у просеку око 80 одсто дужника.
Sputnik

Средином новембра појавио се нови захтев, пре свега туристичке привреде, за одлагање или застој у отплати зајмова, а из ресорног удружења ХОРЕС навели су да им је НБС послала писмо у коме их упућује да се за ново одлагање кредита обрате комерцијалним банкама.

Тако се поново актуелизовало питање већег дела привреде, али и грађана, хоће ли бити новог мораторијума и могућности стопирања рата зајмова. Питали смо то и НБС на челу са гувернерком Јоргованком Табаковић. А, одговор је следећи.

"Свакако, НБС анализира ефекте свих до сада предузетих мера, континуирано прати ситуацију у финансијском сектору и наставља да предузима све потребне активности како би се у што већој мери ублажили негативни ефекти кризе изазване вирусом, али имајући при томе у виду потребу да банке, у складу са сопственом пословном политиком и проценама, омогуће одрживо репрограмирање обавеза својим клијентима", објаснили су из централне банке у одговору на питања "Блиц Бизниса".

У преводу, сада је на банкама да евентуалне олакшице договоре са клијентима.

Из централне банке напомињу да су поред мораторијума као обавезне олакшице, креирали и могућности за одобравање других олакшица у погледу отплате кредита и лакшег приступа финансирању становништва.

Конкретно, реч је о могућности рефинансирања или промене датума доспећа последње рате потрошачких, готовинских и осталих кредита, као и могућности продужетка рока отплате стамбених кредита и олакшаног приступа стамбеним кредитима.

"Када је реч о дужницима из сектора привреде НБС је деловала, између осталог, и као једна од водећих институција у успостављању гарантне шеме за помоћ привреди као и подршке још повољнијем динарском финансирању кроз ту шему", кажу за "Блиц Бизнис" из Народне банке.

Колико кошта мораторијум?

Сви који су прихватили први и други мораторијум на отплату кредита, морали су да рачунају на месечне рате веће и за хиљаду динара у односу на пре марта, када је на снагу ступила могућност стопирања отплате зајмова.

На пример, ако за стамбени кредит плаћате месечну рату од 300 евра и ако вам је до краја отплате остало још 10 година, месечни трошак вам је након мораторијума већи за укупно 750 динара, и то по два основа: 300 динара више по основу другог мораторијума и 450 динара по онснову мораторијума у априлу, мају и јуну.

Такође, ако уз стамбени кредит имате и кеш кредит од 500.000 динара сада имате додатни трошак од око 500 динара, и то: 310 динара по основу првог, тромесечног мораторијума и 200 динара више по основу мораторијума у августу и септембру.

Они који су изабрали застој у отплати имали су три опције за наставак отплате након октобра. Прва опција је да редовну камату линеарно распоредите на остатак дуга, а да се временски период кредита продужи за 60 дана. Први мораторијум продужава отплату за 90 дана.

Друга опција била је да грађани плате само камату, а да се за 60, односно 90 дана, продужи кредит. Трећом опцијом је понуђено да се плате све стопиране рате одједном.

Прочитајте још: 

 

Коментар