Најаве да ћемо брзо доћи до вакцине против ковида 19 распршила је вест да је амерички председник Доналд Трамп потписао извршну наредбу којом се обезбеђује да вакцину против короне прво добију сви Американци. Тек после тога, могућа је њена дистрибуција другим државама.
Трамп потписао, нећемо брзо до вакцине
Он је додуше додао да ће се са извозом вакцина практично одмах кренути јер, како је навео, стиже више милиона доза. Шта је то одмах није прецизирао, али на одговор из Србије нисмо дуго чекали.
Министар здравља Златибор Лончар изјавио је да ће до краја или почетком идуће године у Србију стићи мања количина вакцина, да ће „праве вакцинације“ бити најраније од априла, али да нам борба предстоји до лета и да ће довољно вакцине бити на јесен.
Петровић за Спутњик каже да потез Трампа не треба да чуди.
„Логично је то што је Трамп одлучио да се америчка вакцина прво мора дати Американцима па тек после другим земљама. Која земља ће да произведе нешто што нико нема на свету, па да даје другима, а да своје становништво остави без тога. Он је то урадио како треба и како се очекује“, истиче наш познати имнулог.
Петровић, који је радни век провео у Институту "Торлак" и био у тиму који је правио вакцине подсетио је како је то било некада, у нашем случају, када је Србија производила вакцине.
„Када су биле те велике епидемије, имали смо своју вакцину. Торлак је 1960. године био трећи на свету који је произвео вакцину против дечје парализе. Живу, оралну полио вакцину коју је открио амерички доктор пољског порекла Алберт Сејбин. Нама је Сејбин дао лиценцу, поклонио је и ми смо производили вакцину најпре за целу Југославију“, истиче наш саговорник.
И ми смо правили и извозили вакцину
Тада је, каже, била велика кампања вакцинације деце до 18 година старости којом је пресечена епидемија полиомијелита која је однела више хиљада дечјих живота и парализовала децу.
„Ми смо касније ту вакцину извозили у трећину света у огромним количинама када је она била стабилизована. Када смо почели, у октобру, новембру 1960. вакцину смо држали у термос боцама са сувим ледом, јер је била осетљива на високе температуре. После неколико година вакцина је стабилиозиована и могла је да се држи на собној температури више дана“, напомиње Петровић.
Он истиче да је и Југославија тада прво водила рачуна о својим потребама и о свом становништву.
Управо тако треба читати и изјаву Лончара да ћемо на масовнију вакцинацију моћи да рачунамо тек на лето, јер ће сви произвоћачи вакцина против ковида прво да подмире потребе својих држава. Потом се цепива прво дистрибуирају оним земљама које су учествовале у трећој и четвртој фази, односно последњим фазама испитивања вакцине и на тај начин били заслужни што је вакцина регистрована.
Ни у САД неће бити широке примене до пролећа
Амерички стручњаци су почетком децембра оценили да вакцина неће ни у САД бити широко доступна до пролећа, мада је Трампова администрација за пројекте развоја вакцина у пет компанија уложила најмање 9,4 милијарде долара, како је то још у августу објавио Франс прес.
Америчка Управа за храну и лекове треба ускоро да размотри одобрење за употребу две вакцине, Фајзера и Модерне, али како се процењује, до краја 2020. неће бити доступно више од 20 милиона доза сваке од тих вакцина, а за сваку вакцину су потребне две дозе.
Зато Петровић сматра да би одлука Трампа могла да значи да имамо простора за набавку неке друге вакцине уместо америчке и америчко-немачке, односно Бионтек-Фајзерове.
Руси нам понудили и лиценцу
Саговорник Спутњика подсећа да су нам Руси понудили лиценцу за вакцину Спутњик В коју бисмо сами производили.
„Руси су донели 20 доза те вакцине која ће се проверити. Ја се надам да ће та провера бити позитивна. Наша Агенција за лекове и медицинска средства озбиљна је фирма која ће то савесно да одради и надам се да ће бити позитиван резултат тог тестирања“, каже Петровић.
Он сматра да ће тако бити и са америчко-немачком вакцином, али и напомиње да у свему није небитно питање која је вакцина погоднија за употребу.
Искусни вирусолог напомиње да је најпогоднија она која се може чувати на темперетаури од +2 до +8 степени Целзијуса. То је хладни ланац који се корисити код вакцина и са вакцинацијом у том режиму наши здравствени радници имају искуство, напомиње наш саговорник.
Важно и која је погоднија за употребу
Већи је проблем обезбедити услове за чување Фајзерове вакцине на -70 степени, њен транспорт, складиштење и примену одмрзавањем сваке појединачне ампуле на шта, како каже, у нашем систему нисмо навикли па би могло да дође и до грешке.
На питање да ли то значи да то оставља већу могућност за набавку руске вакцине, Петровић нема дилему:
„Мислим да би тако требало, јер та руска вакцина је стабилизована на температури од +4 степена, плус-минус два, што је руска дефиниција за хладни ланац. Значи, на температури од +2 до +6 степени се по руским правилима чувају вакцине и то би било много повољније за примену поготово у неразвијеним и удаљеним подручјима од Београда, где ће бити ускладиштена цела количина вакцина за један временски период и то вероватно на Торлаку, као што се и до сада радило са свим вакцинама које се увозе“, објашњава Петровић за Спутњик.