Овако Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона, за Спутњик објашњава изјаву британског премијера Бориса Џонсона који је, говорећи о начину на који би Британија и ЕУ могле да уреде односе у случају „Брегзита без договора“, рекао да „постоји велика могућност да ћемо имати решење које ће више личити на односе Аустралије и ЕУ, него Канаде и ЕУ“.
„Аустралијски модел“ Лондона за излазак из ЕУ
То значи, појашњава Љепојевић, да уколико не буде договора, Британија од 1. јануара прелази на пословање са ЕУ по правилима Светске трговинске организације, где је трговина одређеним врстама робе регулисана конкретним споразумима.
„Ту нема неких великих промена јер, на пример, два највећа спољнотрговинска партнера ЕУ су Америка и Кина, са којима Унија нема никакав трговински уговор, већ послује по правилима СТО. Једини проблем за Британију ће бити то што за банке нестају такозвана „пасошка права“, која подразумевају да банка регистрована у једној земљи може несметано да ради и у другим земљама. Сад, без договора, то више није могуће и банке које су регистроване у Великој Британији мораће да имају своје филијале у ЕУ које ће тамо морати да буду регистроване и радиће по правилима ЕУ“, примећује Љепојевић.
То је, додаје, једини минус тог аранжмана Светске трговинске организације.
„Друге ствари су стандардизоване и ту не би требало да буде неких већих проблема. Наравно, биће проблема, али не великих јер Британија већ има појединачне уговоре са неким земљама изван ЕУ. Такође, Британија је увозно тржиште, према томе она може да нема довољно неког производа, али ће произвођач тог производа који извози на британско тржиште бити много више угрожен. Сигурно је да ће пар месеци бити проблема, могу камиони да чекају на граници, али Британија се припремила. Она већ два месеца ради и завршила је један огроман паркинг на мору, на граници са Француском, велики скоро као Нови Београд, за камионе који ће чекати. То ће наравно све поскупљивати послове, плаћаће се лежарина, али неће само Британија платити цену него ће платити и друге земље“, категоричан је наш саговорник.
Ко стоји иза Брегзита без договора
Британија је, напомиње Љепојевић, спремна на излазак из ЕУ без трговинског договора, тим пре што на постизање споразума са Бриселом, Лондон није ни могао битније да утиче имајући у виду да читаву игру води Француска.
„Игра око непостизања договора је више усмерена на политички и економски сукоб између Француске и Немачке, на један дискретан политичко-економски „рат“ између тих земаља, него против саме Британије. Наиме, Француска је била лидер преговора и она је заправо наметала све те услове, док је Немачка највише заинтересована да се споразум постигне. Холандија, Шпанија и Италија су такође земље које су заинтересоване за договор за Лондоном, међутим Француска је наметала, чак и мењала услове“, каже Љепојевић.
Ту се, како каже, са једне стране намеће питање ко ће бити лидер ЕУ без Велике Британије, а са друге је присутно то што Француска уцењује Немачку због финансијских аранжамана у ЕУ које Париз тражи и за које је веома заинтересован.
„Француска жели да дугови земаља буду у „истој корпи“ и да практично сви плаћају дугове одређених земаља. Уцена би могла бити ефикасна због тога што је Велика Британија највеће извозно тржиште Немачке у Европи. Наиме, због неизвесности око тога да ли ће бити споразума Лондона и Брисела или не, немачки извоз у Велику Британију је већ опао за 27 одсто. То је дакле једна озбиљна уцена, нарочито када Немачка пролази кроз једну озбиљну економску и финансијску кризу“, објашњава Љепојевић.
Британци неће диктат Француза
Према његовим речима, британски премијер добро зна шта ради јер му је јасно да је већина грађана гласала за Брегзит, а у годинама након референдума показало се да је већина грађана спремна да плати цену изласка из ЕУ - са или без договора. То је, каже, за Британце најважније.
„Влада Бориса Џонсона због Брегзита није угрожена јер су Конзервативна партија и он као њен лидер пре годину дана однели победу на ванредним изборима управо на тој тези да ће извести Брегзит - са или без договора. Подршка грађана коју је Џонсон тада добио није се променила до данас. Његова влада може доћи у питање због неких других ствари, као што су мере против коронавируса или економска политика, али не и Брегзита. Наиме, излазак из ЕУ без договора за већи део британске јавности заправо значи да Британија није прихватила понижење које јој намеће Француска. Они не желе да им Француска диктира начин живота и државну политику и овакав развој догађаја већем делу британске јавности показује да су са Брегзитом донели исправну одлуку“, закључује Синиша Љепојевић.
Велика Британија је 31. јануара изашла из ЕУ, а 31. децембра истиче прелазни период и тада Лондон треба да напусти и јединствено тржиште ЕУ и царинску унију. Главне препреке у постизању споразума су риболов, услови поштене конкуренције и будући механизми решавања спорова, а ако он изостане 1. јануара ће преко ноћи бити уведене царине и друге препреке у трговини Британије и ЕУ.