Подаци о томе се налазе у нацрту владиног плана рада, који се односи на следећу годину, а у којем су наведене радње за које се очекује да ће бити предузете у наредне две године.
Нацрт плана рада владе за 2021. годину је документ који је израдила Канцеларија за стратешко планирање у КП (канцеларија премијера).
“У овој фази га је Канцеларија за добро управљање (КП) дала на јавни увид”, рекла је Антигона Бакхаку Идризи, саветница премијера за медије преноси Косово онлајн.
„У овој фази не можемо да коментаришемо јер је то нацрт (предлог пројекта) који ће проћи измене и разматрања пре него што преузме коначан облик и добије одобрење кабинета“, додала је она.
У овом нацрту плана рада, влада је предвидела да 2021. године само састави списак међународних институција и организација од посебног значаја за Косово и успостави радне групе које ће олакшати процес пријављивања.
За 2022. планира да припреми пријаве и на крају се пријави за мање организације.
До 2023. планирано је да се поднесу пријаве за институције и организације које имају главну улогу у међународном оснаживању Косова.
Демуш Шаша, извршни директор Института ЕПИК, каже да је ова политика последица обавеза које је премијер Хоти преузео у Вашингтону.
„Ово је епилог који се није очекивао. Косово је отишло у Вашингтон да би обезбедило признање Србије, а из Вашингтона се вратило обећавајући да неће тражити нова признање и да неће подносити пријаве међународним организацијама, дакле, није било могуће имати регресивнији развој”, рекао је Шаша.
Међу писменим обавезама које је премијер преузео у Вашингтону био је и једногодишњи мораторијум за пријављивање за чланство Косова у међународним организацијама, а у акционом плану владе за спровођење ових обавеза стоји циркуларни допис Министарства спољних послова свим институцијама у којем се наводи да је потребно да се повуку све пријаве и наглашава да у периоду од једне године Косово неће аплицирати за чланство у међународним организацијама.
Косово се 2023. пријављује за СЕ, СЗО, Унеско и СТО
Демуш Шаша каже да последице ових обавеза неће бити мале.
“Сложили смо се да су захтеви Србије и захтеви Косова једнаки. Видећемо последице овога у наредним годинама. Баш као што данас видимо последице споразума из 2013. и 2016. по питању придруживања, тако ће и преседан да се не пријављује у међународне организације оснажити позицију Косова на међународној сцени”, рекао је он.
Нацрт владиног програма идентификује четири организације од посебног значаја на које намерава да се пријави 2023. године. То су: Савет Европе, Светска здравствена организација, Унеско и Светска трговинска организација.