Ни америчка амбасадорка више не реагује на Милову монотoну антируску реторику

Предсједник Мило Ђукановић још једном је покушао да увјери америчку амбасадорку да је Запад направио грешку јер није реаговао на смјену власти у Подгорици, изневши оптужбе против Русије и СПЦ. Иако је мислио да је то музика за њене уши, амбасадорка је игнорисала његову монотону антируску реторику.
Sputnik

Црногорски предсједник је на ових дана одржаном НАТО форуму „To be secure“ (2БС) поново оптужио званичну Москву, односно Српску православну цркву (СПЦ) за коју је казао да је на изборима одрадила „велики посао” за великосрпски национализам и Русију. Додао  је и тврдњу да Русија атакује на јединствену Европу и НАТО.

Амбасадорка САД у Подгорици Џуди Рајзинг Рајнке, која је такође присуствовала скупу, ниједном ријечју се није осврнула на такве Ђукановићеве констатације, апострофирајући при том да је главни проблем Црне Горе „организовани криминал и корупција“, те да су у том смислу потребне реформе за које је неопходна политичка воља. 

Из њеног излагања дало се закључити да такве политичке воље до сада у Црној Гори није било.

Америчка амбасадорка игнорисала Ђукановићеву реторику

Аналитичар Бошко Вукићевић сматра да није изненађујуће што је Ђукановић као дежурног кривца за све проблеме поново означио Русију, али примјећује да је веома упадљиво што је таква реторика црногорског предсједника наишла на потпуно игнорисање америчке амбасадорке.

„Предсједник Црне Горе је пажљиво одабрао тему за коју је сматрао да ће представљати музику за уши његових некадашњих западних покровитеља. У таквој врсти дискурса Ђукановић је покушао да потражи сламку спаса за свој политички опстанак, као и партије на чијем је челу, а која се након изгубљених избора очекивано налази у слободном паду. Монотона антируска реторика је имала за циљ обнављање веза са некадашњим иностраним спонзорима“, оцјењује Вукићевић за Спутњик.

Међутим, како наш саговорник примјећује, чини се да је реакција америчке амбасадорке, или прецизније – одсуство реакције, обесмислила такву Ђукановићеву стратегију. 

Западу доста Миловог начина владавине 

„Амбасадорка је у потпуности игнорисала геополитичко теоретисање црногорског предсједника и ниједном се ријечју није осврнула на његове констатације о Русији. Могло би се рећи да се ради о коначном сигналу да је Западу доста Ђукановићевог начина владавине, због чега је ’пуштен низ воду‘, и да предсједникову политичку судбину не може промијенити ни његова наводна брига за очување западних интереса“. 

„Штавише, амбасадорка и неки други амерички званичници инсистирају да је главни проблем Црне Горе организовани криминал и корупција, што би се, имајући у виду начин владавине претходне власти, могло протумачити као порука да није у игри само Ђукановићева политичка судбина“, додаје Вукићевић.

Другачије управљање императив

Наш саговорник зато апострофира да је сада на новим властима императив успостављања другачијег начина управљања у односу на претходну. 

„Такав дисконтинуитет подразумијева и друкчије постављање према иностраним центрима моћи, о ма којим се радило, имајући у виду да претјерана сервилност и одсуство достојанства у националним политикама одлажу тренутке истинске демократизације земље“, поручује Вукићевић.

Прочитајте и:

Коментар