Интерни извештај краљевске истражне комисије о злостављању деце у државним установама процењује да је до 256.000 деце злостављано између 1950. и 2019. године. Тај број обухвата готово 40 одсто од укупно 655.000 особа смештених у установама током тог раздобља.
„Траума и тескоба проузроковане у прошлости на Новом Зеланду су неопростиве“, рекао је министар јавних служби Крис Хипкинс.
„Сва деца у државним установама требало је да буду заштићена од повређивања, али сведочења пречесто показују да је истина управо супротна“, рекао је он.
Брутални поступци у психијатријским установама
У извештају, који преноси Јутарњи лист, каже се да је већина која је преживела злостављање била старости између пет и 17 година, али злостављане су и бебе од девет месеци, као и млади до 20 година. Већина је трпела злостављање пет до 10 година.
Злостављања укључују телесне нападе и сексуално злостављање. Особље је у неким психијатријским установама присиљавало мушке пацијенте да силују пацијенткиње. Злостављања укључују и непримерене медицинске поступке, као што су електрични шокови на гениталијама и ногама, непримерени прегледи тела пацијената и вагинални прегледи, вербално злостављање, расистичко вређање.
„Понекад су ми давали електрошокове двапут дневно“, рекла је Ана која је 1979. са 17 година смештена у психијатријску установу.
„У папирима је писало да сам ослепела, и тада су ми дали третман електрошоковима поново те ноћи“, рекла је она у истрази.
Суочавањем са „мрачним поглављем“
Премијерка Џасинда Ардерн најавила је краљевску комисију 2018. године рекавши да земља треба да се суочи с „мрачним поглављем“ у својој историји, а касније ју је проширила на цркве и друге верске установе.
У извештају се каже да је вероватноћа злостављања деце и младих у верским установама у распону од 21 до 42 одсто. Током истраге се открило да је број људи који пролази кроз установе за негу и старање био шест пута већи него што се пре процењивало.
„Према било којој процени, ово је озбиљан и дугогодишњи социјални проблем који треба решити“, наводи се у извештају и додаје да постоје докази да се злостављање наставља и данас.
Извештај долази после приватних и јавних саслушања на којима су преживели храбро износили мучна сведочења о физичком и сексуалном злостављању.
„Више нисам желео да живим“
Један од преживелих, Маор, Питер, испричао у истрази да се аутомобилом одвезао до литице како би се убио и тако избегао даље злостављање.
„Више нисам желео да живим. Прешао сам преко и забио се у ограду. Да се неко само зауставио и питао због чега, нешто би смислили, али нису“, рекао је он.
Католичка црква у Аотеарои на Новом Зеланду саопштила је да ће проучити извештај како би научила да поступа с оптужбама и спречи злостављање.
Извештај показује да су вероватно највише страдала аутохтона маорска деца, јер су 81 одсто деце злостављане у установама управо Маори. Од укупног броја деце која су смештена у старатељским установама 69 одсто су маорска.
Речено је да су неке верске установе настојале сексуалним и физичким злостављањем да „очисте“ културни идентитет Маора који су у старатељским установама.
Хиљаде Маора протестовало је прошле године широм Новог Зеланда позивајући на прекид праксе одвођења деце из породице и смештања под државно старатељство. Критичари те праксе рекли су да је поступак расистички усмерен против Маора и да је наслеђе колонизације.
Суседна Аустралија објавила је национално извињење 2017. године након што је петогодишња истрага сексуалног злостављања деце открила хиљаде случајева сексуалних преступа углавном почињених у верским и државним институцијама.