Репрезентативцу Словеније на друштвеним мрежама навијачи су се подсмевали због физичког изгледа.
Било је разних коментара, а он им је одговорио тако што је против Милвоки Бакса у предсезонском мечу постигао 27 поена и уз то имао осам скокова и четири асистенције.
Новинари су луку после утакмице питали за коментар:
„Мислим, људи на Твитеру пишу разне ствари. Али, истина је да нисам у најбољој физичкој спреми. Наравно, ускоро ћу бити у топ форми“, рекао је Дончић.
„Али, знате, никада и нисам био неко ко је имао изражене мишиће, тако да шта могу да кажем?“, додао је Лука.
Сличан проблем пред почетак готово сваке такмичарске године, изузев ове, имао је српски кошаркаш Никола Јокић.
Центар Нагетса имао је вишак килограма и 2018. и 2019, али је током сезоне сваки пут смршао и потом доминирао најјачом кошаркашком лигом на свету.
Чињеница је да Јокић није играо на Ол-стар нивоу када је имао вишак килограма међутим, то нису били дугачки период и те проблеме је решавао у року од неколико недеља.
Џокер је у том периоду имао блиставе партије, али неконстантне и када је довео тело до врхунца онда је био међу најбољима у лиги.
Кључна ствар код Јокића и Дончића нису физичке предиспозиције, колико могу да скоче или колико убрзање имају. Они су једни од ретких играча чија игра изгледа споро, а када погледате бројке и колики утицај на игру имају, утисак је да то све „пршти“ по терену.
Главна предност Јокића и Дончића у односу на физички доминатне играче, којих има прегршт у НБА, је глава и генерално поднебље одакле долазе.
Покојни Коби Брајант у интервјуу након завршетка каријере изјавио је како је у кошаркашким данима могао да предвиди четири потеза унапред на терену. Толико је студирао игру и размишљао брзо да је унапред знао ко ће шта да уради.
Слично је са српским и словеначким кошаркашем. Могу да у једном тренутку изгледају неспремно, са вишком килограма, али и тада, а поготово када доведу тело до врхунца, доминирају игром под обручима.