Он се од вољеног клуба опростио емотивним писмом које је проследио јавности путем друштвених мрежа.
Хајдин се подсетио почетака и момента када га је мајка одвела на пробу у Звезду.
„Ја клинац, девет година... ТомаМилићевић је држао пробне тренинге испод северне трибине стадиона Звезде, на шљаци. Није нас много прошло ту пробу, човек је жива легенда, природна селекција – дођи и покажи се, није било комбинација...“, почео је Хајдин.
Како је навео, био је међу првима у генерацији дечака рођених 1994. године.
„Лепо детињство... Након пет година бивам избачен заједно са Урошем Ђурђевићем, зато што смо играли мали фудбал. Окупили нас родитељи после две године прекида популарне мини-макси лиге, да то обележимо“.
То је дечацима и родитељима узето за зло.
„Одлазиш ка паркингу где те чека ћале, као после сваког тренинга и плачеш, ридаш, а он пита шта је било? Можемо код директора по исписницу. Ћале, што ниси гурнуо неку лову? Па ниси и нећеш никад јер си људина“.
Хајдина је пут одвео далеко од Звезде, али и назад на стадион „Рајко Митић“.
„Одеш заобилазним путем и после завршиш у Звезди, 2018. године. Мислиш биће боље, враћаш се да испуниш сан који ти је неко одузео 2008. године. Ја тамо, кад оно међутим. Нисам успео. Дошло је време да се други пут растанемо, могло је бити лепше, али зашто мени? Ја сам скроман, тако сам васпитан, другима је било лепше и могу да сведочим о томе. И срећан сам због њих, али стварно. Доћи ће и на мене ред. Пред спавање ми буде жао што одлазим, али искључиво зато што сам упознао толико саиграча са којима сам делио свлачионицу, то другарство, толико различитих глава, различитих карактера, а увек спремни на шалу, на дружење. Стекао сам и пријатеље...“
Хајдин је навео да се захваљује тренерима, главним и помоћним.
„Сви они су били битни. Да није било њих не бих одлазио овако психички јак, други пут из Звезде. Захвалио бих се свим запосленим, нечујним, тихим војницима који служе Црвеној звезди, који чине да све буде под конац. Медицински блок који је увек ту да нас насмеје, а и припреми и опорави“, додао је Хајдин.
Он се захвалио управи и навијачима, али и упутио поруку.
„Два пута нисам успео, тај клинац са 14 година и ја сад. Али, знате шта? Трећа срећа“, написао је Хајдин.
Момак рођен у Глини је поникао у Јединству из Вршца, потом је био у млађим категоријама Звезде, да би се 2008. преселио у Земун, где је и дебитовао у сениорском фудбалу.
Кроз БАСК, Дунав из Старих Бановаца, Раднички из Нове Пазове и Спартака из Суботице стигао је у Звезду, али је одиграо свега седам утакмица за две године, уз сезону коју је провео на позајмици у Вождовцу.