Троицки је изабран за селектора у четвртак, а додељен му је четворогодишњи мандат на кормилу светског шампиона.
У интервјуу за издање Спутњика на српском језику говорио је о новом послу, али и претходној и наредној сезони.
Дотакао се и занимљивости из прошлости, као и најлепших успомена...
Виктор ће дебитовати на новој позицији 22. новембра 2021. године у Мадриду, када би требало да се одржи Дејвискуп, такмичење које је ове године отказано због пандемије вируса корона.
Он је истакао да је завршио са играчком каријером у репрезентацији и да неће желети улогу селектора-играча, која није неуобичајена у свету тениса.
„Мислим да то не би било лако. Волео бих да дам шансу млађима. Ја сам доста играo, стекао пуно искуства и посветићу се овој улози. Нов сам у томе, волео бих да имам успеха као што сам имао као играч, али не зависи све од мене, него и од играча. Моје је да направим добру екипу и добру атмосферу, али и да играчи буду у форми и да буду здрави“, започео је Троицки причу за Спутњик спорт.
Српски тенисер је за Дејвис куп тим дебитовао 2008. године у Москви, у првом колу Светске групе против Русије, а на питање да ли га је бивши селектор Ненад Зимоњић припремао за ту улогу одговорио је негативно.
„Па и не, припремаш се то целог живота... Играм већ петнаестак година за Дејвис куп репрезентацију. Стекао сам пуно искуства, учио од претходних селектора, видео свашта. Нисам нов у овом спорту, па да сам се нашао овде као ванземаљац. И до сада сам давао савете, као што је и свако од нас, када видим на терену да се нешто дешава. Сви они су професионалци са својим тимовима и тренерима, ја се ту, што се тога тиче, нећу пуно мешати. Моје је да буде добра атмосфера, пре свега, као и да током меча будем ту за њих“.
Виктор се током каријере није стидео својих емоција и неретко их је испољавао током мечева. Та његова особина би могла да му доста помогне у новом послу.
„Не знам у којој мери ће то бити када нисам на терену, не знам да ли ће бити као кад играм, али сигурно ћу реаговати емотивно и срцем, као што сам и до сада радио. Друга је тотално улога, видећу, мораћу да сачекам тај први моменат да осетим ту енергију и потпуно нову ситуацију“, каже 34-годишњи Београђанин.
Са Србијом је освојио четири трофеја. Почело је Светским екипним првенством у Диселдорфу 2009. године, затим чувеним Дејвис купом против Француске годину дана касније.
Наставило се новим тријумфом на Светском првенству 2012, а ове године освојена је титула на инаугуралном издању АТП купа.
„Много лепих успомена и нешто што ће ми заувек остати угравирано у памћење. Увек сам се најлепше осећао када је цела екипа на окупу, када смо као тим. Тада смо имали и највише успеха - сви смо се осећали предивно што смо заједно. Било је јако лепих дружења и успеха, а зато сам и прихватио ову улогу – да ови млади играчи осете ту атмосферу и да и њима буде исто тако ужитак да буду на окупу, да буду узбуђени зато што су у тиму и да због тога дају свој максимум“.
Виктор није био само део Дејвис куп репрезентације која је 2010. освојила трофеј, већ је био и човек одлуке, пошто је у финалу победио Михаела Љодру са 6:2, 6:2, 6:3.
„Свима нама из те генерације је то много значило, након тога смо и направили највеће успехе у каријерама. То је дефинитивно највећи тренутак у мојој каријери, пред домаћом публиком... Остаће заувек у мом срцу. Огромно је било за све нас и помогло нам је у сваком смислу“.
Десет година након судбоносног Дејвис купа, испоставило се да ће Виктор поново бити човек одлуке. На АТП купу је, играјући у дублу са Ђоковићем, поново донео одлучујућу победу свом тиму.
Што се тиче АТП купа наредне године, који је планиран за 1. фебруар, односно за недељу пред Аустралијанопену, доста тога је непознато.
„Ја не морам да будем селектор на АТП купу. Ту први играч репрезентације, у овом случају Ноле. Није обавеза да Дејвис куп селектор буде на АТП купу. Тамо и да будем, не могу да доносим неке одлуке везане за тим - играчи се сами пријављују, најбољих пет (на свету) који се пријави улази у тим, најбоља два играју сингл, а играчи су углавном већ са својим тимовима на АТП купу, имају своје тренере...“.
Троицки је започео припреме на теренима Новака Ђоковића, у својеврсном „кампу“ који је организовао најбољи тенисер света, а следеће недеље путује у Дубаи.
Одатле креће пут Дохе, где ће учествовати у квалификацијама за Аустралијан опен.
„Надам се да ћу успети да се квалификујем и да ћу отпутовати у Аустралију. Видећемо да ли ће Ноле играти АТП куп, пошто није још одлучио. Од њега нам зависи да ли ћемо уопште учествовати тамо. Има још пуно питања, распоред је тек данас изашао и не знају се још сви детаљи. Волели бисмо да бранимо титулу и наравно да опет освојимо (АТП куп), али не зависи све од нас, већ и од осталих околности“.
Од прошле сезоне Дејвис куп је доживео „рибрендинг“ од стране групе „Космос“ предвођене прослављеним фудбалером Ђераром Пикеом, а АТП је увео своје ново репрезентативно такмичење.
Троицки, као и многи, сматра да ситуација која је тренутно на сцени није идеална.
„Дефинитивно да би било практичније да имамо један већи турнир, то неко Светско првенство у тенису. Два слична такмичења, нема смисла, поготово просечном гледаоцу који не прати тенис најбоље, њему није јасно, поготово што су били у тако кратком периоду. Дејвис куп се завршава у децембру, а АТП куп је почео почетком јануара. То је мало збуњујуће и најлогичније да буде једно такмичење, али док се они не договоре - ми не можемо ништа“.
Што се тиче Виктора Троицког и професионалног играња тениса, ту краја нема. Циљ је покушати да се поправи тренутни ренкинг (201. место на свету), те вратити се у Топ 100.
„Тренирам напорно, спремам се за нову сезону, надам се да ћу успети да се вратим у првих стотину на листи, то ми је главни циљ. Селекторско место је нешто што се десило у међувремену, али то ми не одузима пуно обавеза, па упоредо могу да играм своје турнире и да имам своју сезону “.
Питали смо га и да нам укратко опише годину за нама.
„Имао сам пех. Почетак године, добро сам кренуо, али сам се повредио. Играо сам на АТП купу, па квалификације за Аустралијан опен - повео сам у другом колу и повредио се, пукао ми је мишић. После сам отишао у Индију (у Пуне), добио прво коло, али сам друго коло морао да предам јер сам се разболео. Након тога је уследила дуга пауза, која је трајала до августа, а онда сам могао да играм само мање турнире на шљаци, која ми није омиљена, а и нисам био баш нешто спреман“, прича Виктор.
Сезона се наставила у августу, али...
„Нисам се адекватно спремио за тај 'нови почетак', тако да сам ритам тек ухватио пред крај, у овим дворанским турнирима. Квалификовао сам се на неколико АТП турнира, али, опет, далеко од задовољавајућег и зато је ранг то је где јесте. Хоћу да дам себи још једну шансу да се вратим и да покушам да дам све од себе. Ако видим да има смисла - наравно да бих волео да и урадим, али ако видим да сам ту где јесам, то би практично значило да је доста што се тиче професионалне каријере“, каже Троицки и додаје да би, ако би могао да бира, каријеру волео да заврши – на Вимблдону.
Виктор је, иначе, руског порекла, а управо је у тој земљи освојио прву сингл титулу у каријери, 2010. године.
„Крвно гледано, ја сам 50 посто Рус. Отац ми је стопостотно Рус, иако је рођен у Србији. Његови отац и мајка су избегли из Русије и дошли овде током револуције. Осећам да у себи имам доста руског, али, опет, више се осећам као Србин. Ту сам и одрастао и играо за репрезентацију. Поносан сам и на једно и на друго порекло. Дефинитивно се мало више осећам као Србин, али поносан сам и на руско порекло“, прича Троицки и додаје:
„То (у Москви) је била прва титула, то не заборављаш никада, то остаје угравирано у мени и дефинитивно буди лепе успомене. Увек сам ишао у Москву, имао доста успеха и играо још једно финале“, присетио се Троицки, који би волео да и наредне сезоне наступи на неком од турнира у Русији, ако услови то дозволе.
Троицки се није сусрео са „безобразном понудом“ као НовакЂоковић којем је, како је открио његов отац Срђан, понуђено британско држављанство не би ли се тамо преселио и наступао за њихову репрезентацију.
„Ја сам био у Америци (на Флориди) три године, имао сам њихове папире и једно време сам играо јуниорске турнире под њиховом заставом, јер сам морао да имам статус 'као да сам њихов' да бих учествовао на тим турнирима, иако сам увек био држављанин Србије. Никада нисам тражио тај пасош, нити ми је то требало. Увек сам желео да играм за Србију“.
Виктор је за крај као најлепши тренутак каријере очекивано издвојио Дејвис куп тријумф 2010. године, уз њега додаје и победу на поменутом АТП купу.
Што се тиче најболнијег момента – ту дилеме нема.
„Суспензија, дефинитивно“, каже Троицки, мислећи на период када је морао да пропусти 12 месеци бављења професионалним тенисом.
► Преболела Бугарина: Шарапова рекла „да“ британском милионеру
► Федерер: Хвала Богу да постоји Ђоковић
► Србија брани титулу првака света, Аустралијан опен померен!