Према речима спољнополитичког уредника америчког часописа „Хрониклс“, историчара Срђе Трифковића, постоје значајне, суштинске разлике између Трампа и Бајдена.
Да ли ће Бајдену бити лакше него Трампу
„Пре свега, мејнстрим медијска машина ће свесрдно бити уз Бајденов тим, јер су они од почетка деловали као нераскидива симбиотичка целина. Та иста медијска машина која је Трампу од почетка оспоравала легитимитет, са друге стране је заташкавала скандале који су се тицали сервера и мејлова Хилари Клинтон, а касније и оне који су се тицали Бајденовог сина Хантера. Та медијска машина је од почетка третирала оптужбе за нерегуларности председничких избора као измишљотине и потпуно се понашала као нераскидиви део Бајденове кампање. Да је било супротно и да су у питању биле оптужбе демократа за манипулације од стране републиканаца, нема сумње да би Вашингтон пост, Њујорк тајмс, Си-Ен-Ен и остали врло детаљно ту ствар испитали“, објашњава Трифковић.
Други аспект, додаје наш саговорник, јесте то што Трамп, за разлику од Бајдена, на својој страни није имао ни „дубоку државу“.
„Америчка „дубока држава“, која укључује и војноиндустријски комплекс, у повратку либералних интервенциониста види шансу за наставак онога што су страховали да је Трамп обуставио – глобалне стратегије хегемоније која би пре или касније производила нове ратове попут оних које смо видели у време Била Клинтона на Балкану, потом Џорџа Буша млађег у Ираку и Авганистану, као и Обаме са интервенцијама у Сирији и Либији, појачањем снага Авганистану и тако даље. Трамп је томе био несклон и то је њима било потпуно неприхватљиво“, указује Трифковић.
Треће, не и најмање важно, примећује уредник часописа „Хрониклс“, је то што је Трамп довео у питање једну од „светих крава“ либералног естаблишмента, а то су отворене границе и реформа имиграционог система да би се легализовали илегални имигранти.
„Нема сумње да ће Бајден наставити тим путем, поготово што Демократска странка у томе види своју шансу да трајно зацементира своју предност, јер натурализовани имигранти у Америци последњих пар деценија у огромној већини гласају за демократе. То су имигранти који рачунају на федералну државу да им помаже, не имигранти „старог кова“ с краја 19. и почетка 20. века који су настојали да са својих десет прстију, својим знањем и мишицама себи обезбеде бољи живот, без ослонца на механизме државне помоћи и социјале“, напомиње Трифковић.
Мале шансе републиканаца да коче Бајдена
Имајући све то виду, јасно је да ће по страни остати оправдана увереност „трамписта“ да је било свесних, систематских манипулација изборним процесом, манипулација које имају и своју уставну компоненту јер су одлукама извршних, а не законодавних тела промењена правила игре у Висконсину, Мичигену и Џорџији, као и дугих директних кршења закона.
„То ће све остати игнорисано од стране мејнстрим медијске машине и не видим начина да се гнев који ти људи осећају артикулише на један систематски и кохерентан начин који би Бајденову администрацију кочио да спроводи све оно што има на уму. Једино што ту постоји као извесна нада за републиканце је да на предстојећим, допунским изборима у Џорџији за сенаторе однесу превагу и задрже контролу над Сенатом, чиме Бајден не би имао потпуно одрешене руке да своју агенду неометано спроводи на свим фронтовима“, каже Срђа Трифковић.
Бајден неће лако ујединити нацију
Историчар и спољнополитички аналитичар Саша Адамовић верује да ће највећи изазов за новог америчког председника бити управо оно што се показало још на изборима 2016. године, када је Доналд Трамп на изненађење многих победио Хилари Клинтон, а то је дубока подељеност америчког друштва.
„Од тада до данас та подељеност бивала је све већа, а то смо видели и на овим изборима на којима је Бајден победио Доналда Трампа. Међутим, иако је Бајден дубоко свестан те поделе и у свом првом говору је истакао како је неопходно поново ујединити нацију, то неће бити лако. Наиме, током протекле четири године управо су демократе учиниле много тога на продубљивању јаза унутар америчког народа, пре свега оспоравајући Трампову победу, али и покушајима да га пре времена уклоне из Беле куће. То све није лако залечити“, указује Адамовић.
Како наводи, природа политике Демократске партије, нарочито оног њеног радикалног дела, налаже политику која ће даље водити продубљивању разлика међу Американцима.
„Јако је тешко, готово немогуће помирити два јасно подељена дела америчког друштва – ону конзервативну, традиционалну, хришћанску страну са прогресивистичком, левичарском страном. Можда ће Бајдену бити нешто лакше када су медији у питању, јер су сви медији главног тока у Америци у протекле четири године жестоко били против Трампа и његове политике. Бајден ће имати благослов тих „антитрамповских“ медија, али ће његова политика сигурно бити изложена великој критици алтернативних, конзервативних медија“, оцењује Адамовић.
Притом, додаје он, на минулим изборима смо видели да је „дубока држава“, у савезу са медијима главног тока и великим компанијама које контролишу друштвене мреже, користила сва средства да спречи Трампа да освоји други мандат.
„Ово је заправо покушај повратка на старо, на ону политику „дубоке државе“ која је и довела САД у велике проблеме. Дакле, иако ће подршка „дубоке државе“ коју ће Бајден имати донекле олакшати његову позицију, ситуација на терену, унутар америчког народа, показаће да он нема начина да превазиђе те поделе“, сматра Адамовић.
Данашња Америка, закључује Саша Адамовић, налази се у промењеним међународним околностима и то више нису САД које су биле победници у Хладном рату.
„Светску доминацију Америке оспоравају, пре свега, Русија и Кина, али и други озбиљни регионални играчи којима се та политика неће допасти и биће спремни да јој се супротставе. Бајдена очекују бројни и велики проблеми и ако буде тврдоглаво наставио са политиком „дубоке државе“ Америка ће бити у још већим проблемима.“