Материјал је објављен у збирци „Спољнообавештајна служба Руске Федерације. 100 година. Документи и сведочења", која је представљена 16. децембра у Москви. Међу јавно објављеним документима је и шифровани телеграм који је 14. маја 1942. године из Стокхолма у Москву послао обавештајни официр совјетске Спољно-обавештајне службе у Шведској, Борис Рибкин чији је псеудоним био „Кин“. Порука се тицала планова нациста да нападну Кавказ у лето 1942. године.
„Немци су много ризиковали како би заузели Кавказ“, рекао је Рибкин. Како је истакао, изјава да је „ситуација са резервама нафте у Немачкој далеко од катастрофалне не одговара у потпуности стварном стању ствари, недостатак горива се сада итекако осећа и чак је било случајева да су се због недостатка горива ловци кварили током операција“.
Немачка рачуна на чињеницу да ће их Руси, када им запрети губитак нафтних поља, уништити.
„Зато су Немци већ припремили гигантска складишта и резервоаре, опрему, машине за бушење итд. Поред тога, мобилисани су сви рударски инжењери, без обзира на старост", рекао је Рибкин.
Он је саопштио да је планирано да операција на Кавказу буде изведена као на Криту, где су нацисти из ваздуха организовали велики десант.
„Невиђени број падобранских трупа биће лоциран на нафтним пољима, скоро све што Немачка има, са задатком да заплени изворе нафте. Ове ваздушно-десантне јуришне снаге покушаће да издрже све док се Немци не приближе из Ростова", наводи „Кин“.
Офанзива на Кавказ била је главни циљ немачке кампање 1942. године. Одузимањем нафтних поља на Кавказу, Немачка не само да је себи обезбедила додатне изворе течног горива, већ је и Совјетски Савез ускратила за те изворе. Међутим, Црвена армија је зауставила и није дозволила Немцима да приђу нафтним пољима у Грозном и Баку.
У жестоким одбрамбеним борбама совјетске трупе наносиле су непријатељу велике губитке. Верује се да су битке за Кавказ и Стаљинград предодредиле радикалну прекретницу у Великом отаџбинском рату и Другом светском рату. Стратешка иницијатива је постепено прешла на Совјетски Савез.
Збирка „Спољна обавештајна служба Руске Федерације. 100 година. Документи и сведочења" први пут помоћу архивских материјала говори о главним прекретницама у историји руске спољне обавештајне службе од тренутка њеног стварања 20. децембра 1920. године до данас.
Већина докумената, обухваћених овом збирком, први пут се разматрају на научној основи. У књизи се користе материјали из архива Спољнообавештајне службе Русије, Централног архива ФСБ, Архива председника Руске Федерације, Руског државног архива друштвене и политичке историје и других.
У шифрованом телеграму се напомиње да ће за нацисте „успех операција на Кавказу одлучити о исходу рата“.
„Према томе, Немци ће користити сва средства како би постигли успех“, нагласио је Рибкин. Додао је да је команда групације Вермахта већ послала специјалне гасне трупе у великом броју и послала велики број бацача гасних граната и других хемијских материјала.
Прочитајте још: