Дуго је било потребно да се хрватски и бошњачки политички лидери, Бакир Изетбеговић и Драган Човић, уз подршку и притисак фактора који се у БиХ колоквијално назива „међународном заједницом“ 17. јуна договоре о одржавању локалних избора у Мостару. Ипак, договор је пао и, након више од деценије, омогућено је да се локални избори у Мостару одрже.
У међувремену, од 2008. до сада, Љубо Бешлић, који је за градоначелника Мостара изабран још 2009, управљао је градом без законодавног тела, односно Градског већа.
Политички пејзаж највећег херцеговачког града по много чему је специфичан у односу на остатак БиХ и кроз њега се преламају хрватско-бошњачки односи у ентитету Федерација БиХ. Мостар је ових дванаест година практично био талац спора у коме је хрватска политичка елита тражила измену изборног закона БиХ како би спречила прегласавање, како у оквиру ентитета и кантона у коме живи, тако и на нивоу БиХ, објашњава Милан Ситарски из мостарског Института за друштвена истраживања.
Политички штрајк СДА
Проблеми са изборима у Мостару почели су након апелације хрватских странака, које су сматрале да на локалним изборима бошњачки глас вреди више од хрватског. Тужба је уважена и део Статута града, наметнутог од стране високог представника Педија Ешдауна, укинут је.
Међутим, за све ове године, хрватске и бошњачке политичке странке нису успеле да постигну договор. Нису се договориле чак ни пошто је Ирма Баралија из Наше странке добила спор против БиХ на Европском суду за људска права у Стразбуру због тога што, како је навела у тужби, није имала могућности да гласа на локалним изборима у Мостару.
Баралијин допринос је, према мишљењу нашег саговорника, у томе што је пресуда суда у Стразбуру заинтересовала међународну заједницу, конкретно ЕУ и САД да се укључе у процес.
„Овај договор био је одлаган само због нечега што називам политичким штрајком СДА. Јер, аргументи су у потпуности били на страни оних који су се залагали за овакав договор – једнака вредност гласова грађана по изборним јединицама. Наравно да је много контроверзних питања у БиХ, али овде је јасно ко је био кривац и зашто се на договор чекало дванаест година“, каже Ситарски.
Први нужни корак ка решавању хрватско-бошњачког спора
Ипак, тек је први део Мостарског споразума, који се односи на измене изборног закона и избор Градског већа Мостара, имплементиран, додаје он и подсећа да споразум који су постигли Човић и Изетбеговић има још два сегмента.
„То је усвајање новог Статута града, на чему је нарочито инсистирала СДА. Статут треба да усвоји ново Градско веће. Постоји и трећа компонента споразума, на којој инсистирају ХДЗ и остале хрватске странке, а то је покретање ефикасног и плодотворног разговора о изменама оних сегмената изборног закона који регулишу начин избора чланова Председништва БиХ из Федерације и федералног Дома народа, јер то су она питања која тиште Хрвате, где су они у више наврата били прегласавани“, напомиње Ситарски.
С обзиром на нерешена питања између два конститутивна народа, Бошњака и Хрвата у БиХ, избори у Мостару нису решење за све, али су први нужан корак ка решавању политичких и системских контроверзи, не само града Мостара, него и целе БиХ, оцењује он.
Град-случај незабележен у светској демократији
Неодржавање избора оставило је последице на Мостар – буџет града је из године у годину рециклиран, изостала је стратегија развоја… Град је још и добро функционисао, с обзиром да није имао свој представнички орган, сматра наш саговорник.
„То је једна бизарна ситуација. Мостар је постао град-случај – у демократском свету није забележено да се избори одржавају тек после трећег мандата у односу на претходне. Мислим да је крајње време да овај град постане једнак са свим другим локалним самоуправама у БиХ, иако ни сада није једнак. Опет одржавамо изборе у другачијем термину него све остале локалне самоуправе. То се могло избећи да је било политичке воље; из неких својих мотива, одређене политичке снаге захтевале су да се у Мостару избори одрже касније – да ли због инжењеринга пријављивањем њима склоних бирача, не знам. Али, да је ситуација и даље на неки начин бизарна, јесте, али мање него што је била у претходних дванаест година“, сматра Ситарски.
Мостарци гласају – до сада су у великом броју излазили на кантоналне, федералне или изборе за БиХ органе власти – међутим, дванаест година били су ускраћени за излазак на локалне изборе, што, према мишљењу Ситарског. може да значи да ће изаћи у још већем броју. О томе говоре и анкете које предвиђају излазност од чак 81 одсто.
„Очекујем доста висок одзив. Резултат избора у највећој мери зависи од одзива на обе стране фактички подељеног града. Он формално није подељен, не постоје чак ни градске општине, али су поделе који делови града припадају којој политичкој сцени – да ли хрватској или бошњачкој очигледне. У сваком случају, очекујем висок одзив, надам му се и мислим да је ред да Мостарци коначно, после 12 година искажу своју политичку вољу и по питању своје локалне власти“, закључује Ситарски.
Прочитајте још: