Истраживање: Зашто је Србија земља Фејсбука и Вибера

Вибер апликацију и друштвену мрежу Фејсбук користи 60 одсто грађана Србије, а затим следе Јутјуб и Инстаграм, показало је истраживање ЦеСИД-а „Медијска и дигитална писменост у Србији“. Тема пандемије вируса корона заузима друго место по интересовању грађана.
Sputnik

Директор програма „Нова писменост“ Дарко Соковић је, коментаришући резултате, закључио да се може рећи да је Србија земља Фејсбука и Вибера.

„Ако планирате присуство на друштвеним мрежама, знајте да њуз фид на Фејсбуку и Инстаграму скоро никоме није важан, скоро 40 одсто наших грађана гледа само сторије, а групе на Фејсбуку се враћају на велика врата и претичу странице преко којих медији најчешће комуницирају са својом публиком“, рекао је Соковић.

Он је, на онлајн конференцији „Медији у троуглу између пандемије, економске кризе и технолошких промена“, навео и да истраживање показује да више од 40 одсто грађана никада није било на сајту било које државне институције да би се информисало о епидемији.

Фејсбук и Гугл ће морати да плате: Најављена велика реформа
Према његовим речима, на првом месту по интересовању грађана налазе вести из области спорта, док после пандемије следе забава, музика и мода.

Соковић је приметио да истраживање говори у прилог томе да су традиционални медији данас у незавидном положају и истакао да само два одсто грађана Србије верује штампаним медијима као главном медију из којег се информишу, а са друге стране инфлуенсери завређују поверење четири одсто грађана.

„Имамо непрегледну понуду тема из медијске информационе и дигиталне писмености са једне и огромну потражњу тог садржаја са друге стране“, нагласио је Соковић.

Он је додао да чак 42 одсто тинејџера у Србији, од 12 до 17 година, има налог на друштвеној мрежи Тик-Ток, а да два одсто свих грађана Србије ту друштвену мрежу посматра као извор за информисање о дешавањима око нас, за шта Твитер користи три одсто грађана.

Соковић је указао да грађани препознају пропаганду и лажне вести, напомињући да их то не спречава да у највећем броју гледају и читају медије у којима препознају такве вести, пренео је Танјуг.

Половина грађана не обраћа пажњу на изворе, а преко 70 одсто њих прочита само наслов и још мало текста.

Иначе, грађани највеће поверење имају у интернет портале и то четвртина њих, а трећина не верује никоме.

Прочитајте још:

Коментар