Ову иницијативу Спутњика, сматра социолог др Владимир Вулетић, требало би да подрже и друге медијске куће.
Вулетић истиче да би аплауз био не само био подршка онима који се боре за здравље грађана већ би и нас саме на фин начин, а не мучним призорима људи на респираторима, подсетио да нема опуштања, да је опасност још ту и да само солидарно можемо да је савладамо.
Аплауз охрабрење за медицинске раднике
Члан Кризног штаба, проф. Др Бранислав Тиодоровић истиче да би аплауз за Нову годину свакако био велико охрабрење за медицинске раднике и подсетио их на тренутак с почетка епидемије који је, како каже, био стварно узбудљив и свима у здравстеном систему дао снаге да издрже.
Тиодоровић, који је недавно с још неколицином лекара одликован од председника Србије за допринос борби против ковида, скромно каже за Спутњик да највећу похвалу заслужују лекари и медицинске сестре из ковид болница и амбуланти, који раде најтежи део посла.
„Да ли ће то бити аплауз или поштовање њиховог рада, али свакако их треба наградити и ценити“, напомиње професор.
Према речима Вулетића, српском народу својствено је да слави ратне хероје, а сасвим је адекватно изједначити их данас са медицинским радницима који се жртвују на различите начине, од тога да не питају за радно време и годишњи одмор, па до тога да и сами обољевају и неретко умиру од ковида.
„Али нисмо увек били фер ни према нашим херојима па смо се тако тек недавно сетили оних са Кошара. Зато је важно да схватимо да су медицински радници заиста хероји нашег доба, јер од њих зависи наша судбина, наши животи и читава заједница“, поручује социолог.
„Ми смо последња баријера, не смемо да поклекнемо“
А како изгледа рад на „првој линији ковид фронта“ описала је у емисији Спутњика координатор у интензивној нези Ковид болнице у Нишу, виша медицинска сестра Мирела Стефановић.
„Сваки талас епидемије који је долазио био је другачији него претходни. У почетку нам је било тешко јер нисмо знали ништа о тој болести и имали смо нормалан страх. Сада, у овом таласу, један од проблема је што смо сви уморни“, каже Стефановићева. Додаје да се не осећа као херој јер само ради свој посао, а на интензивној нези то подразумева да пацијенти у потпуности зависе од особља.
„Навикла сам да радим најтеже ствари. Људи ме често питају на улици како издржавам, како подносим, али знам да морам да издржим. Јер код нас су најтежи пацијенти. Ми смо последња баријера, ако ми поклекнемо ко ће други“, прича ова медицинска сестра, која у масовној вакцинацији види наду да се здравствени радници колико-толико одморе.
Процес вакцинације ће потрајати
„Та вакцина је једина ствар која нас може да растерети јер ненормалан је број позитивних људи. Ми је жељно очекујемо“, каже Стефановићева.
Др Тиодоровић подсећа да вакцинација стартује у четвртак, прво за штићенике старачких домова а примиће је, како је најављено, и премијерка Ана Брнабић и министарка рада Дарија Кисић Тепавчевић.
Тиодоровић истиче да су припреме за вакцинацију одавно почеле и што се тиче самог плана извођења, и тима који о томе брине и да је све под контролом. Он, међутим, напомиње да је тежак посао обезбедити довољно вакцина, али да рачуна да ће у јануару бити обављена вакцинација најосетљивијих категорија становништва.
„Процес вакцинације ће потрајати. Цела година ће бити под притиском вакцинације“, констатује професор, а на питање када ће се он сам вакцинисати кратко одговара да ће то учинити чим добије шансу јер - морају се поштовати приоритети.