Саветник председника Михаил Подољак каже да продужетак специјалног статуса за ту област не представља ризик за Кијев већ потврду спремности украјинских власти да сарађују у оквиру формата „Минск 2“.
Према Минским споразумима, Кијев је дужан да Доњецкој и Луганској области обезбеди специјални статус. Према Закону, делови Донбаса који нису под контролом Кијева добијају овај статус после локалних избора по законима Украјине и уз контролу међународних посматрача.
Избори, међутим, нису одржани, а статус остаје само на папиру.
Власти у Кијеву такође инсистирају на томе да се из тих области повуку „нелегалне формације“ како би Закон ступио на снагу.
Редослед корака како би Закон ступио на снагу прецизиран је „Штајнмајеровом формулом“ о којој је договор постигнут у оквиру Контакт групе за Донбас.
Резолуцијом коју је Рада усвојила 15. јула о локалним изборима планираним за 25. октобар, не предвиђа се одржавање избора на територијама Донбаса које не контролише Кијев.
Као услови за одржавање избора у овим областима наводе се прелиминарна предаја контроле Украјини над делом границе са Русијом, повлачење свих „илегалних оружаних формација“ и технике, успостављање „уставног система, закона и реда“ у региону у складу са важећим законима Украјине.
Ови услови су у супротности са одредбама Минских споразума, који подразумевају да Украјина добије контролу над границом тек након што у региону буду одржани локални избори и када Донбас добије посебан законски консолидован статус.
Сукоб у Донбасу
Украјинске власти су у априлу 2014. године покренуле војну операцију против Доњецке и Луганске Народне Републике које су прогласиле независност након државног преврата у Украјини у фебруару 2014. Кијев не признаје ДНР и ЛНР и сматра територије ових двеју република окупираним, а устаничке снаге терористичким.
Питање решавања ситуације у Донбасу разматра се, између осталог, и на састанцима у контакт групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа који регулишу кораке за деескалацију сукоба.
Односи Москве и Кијева погоршали су се због ситуације у Донбасу. Украјинске власти су раније више пута оптуживале Москву за мешање у унутрашње ствари земље. У јануару 2015. године Врховна рада усвојила је изјаву у којој се Русија назива „земљом агресором“.
Москва негира оптужбе украјинске стране и назива их неприхватљивим. Русија је више пута истицала да није страна у унутрашњем украјинском сукобу и да је заинтересована да Кијев превазиђе политичку и економску кризу.
Прочитајте још: