Како су пренели хрватски медији, она је преминула од последица компликација хроничних болести узрокованих вирусом корона.
Милка Бабовић је у болници провела последња два и по месеца живота.
Рођена је 27. септембра 1928. у Скопљу, а у Загребу је живела од 1948. године где је студирала хемију на Технолошком факултету.
Дипломирала је на Вишој педагошкој школи у Загребу (1963.) спорт и физичко васпитање, хрватски и немачки језик. Говорила је енглески и немачки, а служила се француским и руским
Као чланица Младости, била је атлетска репрезентативка Југославије, двапут светска студентска првакиња у трчању на 80 метара с препонама (1953.у Дортмунду и 1957. у Паризу). На ЕП у Берну, 1954., била је пета на 80 метара с препонама.
Уз то, 17 пута била је првакиња Југославије, 27 пута рушила је државни рекорд (у неколико дисциплина), 26 пута била је чланица репрезентације, два пута првакиња Балкана.
Од 1949. бавила се спортским новинарством као спољни сарадник. У почетку је писала за „Народни спорт“ , касније учествовала у радијском програму Радио Загреба, а повремено сарађивала с „Вјесником“, „Слободном Далмацијом“, „Ослобођењем“ и низом других часописа.
Од 1957. била је стално запослена на Радио Телевизији Загреб, прва је спортска репортерка у Хрватској, оснивачица спортске редакције телевизије и њена прва уредница, сарађивала је са свим програмима ТВ Загреб.
Покренула је прво јутарње вежбање уз ТВ екран (емисија „Вежбајте с нама“) 1958., а заједно са Жужи Јелинек у емисији „Породица и домаћинство“ је организовала прву модну ревију у студију.
Сарађивала је и на емисији „Пионирски мозаик“ (Мендо и Славица) у делу о спорту.
Неколико година, од 1958. уређивала је емисију ТВ Загреб „Телеспорт“, која се попут округлог стола активно бавила физичком културом културом и спортом.
Многи познати спортисти, тренери, педагози, лекари и политичари проговарали су у емисији о рекреацији, врхунском спорту, опасностима, лепоти, о допингу, о школском систему физичке културе, о дворанама… Због специфичног начина коментарисања постала је заштитни знак ТВ преноса уметничког клизања.
Осим небројених репортажа и јављања са свих спортских догађаја широм земље, као репортер и коментатор радила је и на ОИ у Риму 1960. и Минхену 1972, на Зимским олимпијским играма у Инцбруку (1964. и 1976.), Греноблу (1968.), а на ЗОИ у Сарајеву 1984. била је заменица водитеља Прес центра.
Током каријере као коментаторка је пратила атлетику (6 ЕП), клизање, гимнастику, веслање, коњички спорт, скијашко трчање и брзо клизање. За време ОИ у Лејк Пласиду 1980. радила је као инструктор ЕБУ (Евровизије) у облику помоћи у организацији преноса са ОИ.
За потребе ОИ у Сиднеју 2000. учествује у изради система за праћење модерног петобоја, а за Салт Лејк Сити (ЗОИ 2002.) за потребе система праћења клизања.
Истовремено с радом на ТВ Загреб учествује и у другим редакцијама, уређује и рубрику о спорту у дечјем листу „Смиб“ (од 1970-1981.), била је сарадница „Плавог вјесника“, а сарађивала је и у другим новинама и часописима. Била је коаутор дела Хрватске опште енциклопедије (слова „Х“ и „И“), и чланица уређивачког одбора стручног часописа „Историја спорта“ (излазио 1970-1999).
Бабовићева је била председница Секције спортских новинара Хрватског новинарског друштва (данас Хрватски збор спортских новинара) од 1974.-1978., а у два мандата била је чланица Југословенског олимпијског одбора.