Такмичење, у организацији највећег светског удружења инжењера електротехнике и електронике, окупља тимове најбољих светских универзитета који годину дана раде на мултидисциплинарном пројекту.
Такмичење се одвија у три фазе. У првој се шаље идејно решење пројекта, а у полуфиналној и финалној фази тестирају се прототипи које студенти праве практично „од нуле“. Циљ је да се направе енергетски што ефикаснија и мања по димензијама решења, као и да што боље обављају предвиђени посао, каже за Спутњик члан „Х бриџис“ тима Лазар Суџум, студент треће године ЕТФ-а.
Кинези – стални конкуренти у борби за прво место
Ове године, другу награду су добили за пројект напајања нано-сателита са два улаза и три излаза, снаге до 60 вати. Нано-сателити су будућност технологије и све више се користе у модерној индустрији, а теме свих такмичења прате модерне трендове, додаје наш саговорник.
„У суштини, нано-сателит је сателит малих димензија и кад се пошаље у орбиту, потребно је да се однекуд напаја. Требало је да направимо нешто што ће да одржава његове функције док је у орбити. Ми, у суштини, добијамо батерију познатих карактеристика и треба да смислимо начин на који ће снабдевати електричном енергијом тај сателит“, објашњава Суџум.
Прво место припало је екипи кинеског института Зи Џанг, „сталним конкурентима“ нашој екипи, каже Суџум и додаје да је прошле године ситуација била обрнута – студенти ЕТФ-а победили су са пројектом напајања електричног бицикла, док су Кинези су били други.
Кинески универзитет је на бројним светским листама далеко испред Београдског. „Х бриџис“ тим се такмичи на овом такмичењу у континуитету од 2016. године и увек је остваривао запажене резултате. Тим београдског ЕТФ-а, али под другим именом, освојио је прво место 2005. године.
Осипање тима – тежак волонтерски рад без повластица на Факултету
Вођа тима који је ове године освојио другу награду је асистент Лазар Милић са катедре за енергетику. Према Суџумовим речима, тим се током једногодишњег рада на пројекту осипа, јер студенти све ради на добровољној бази и волонтерски.
Немају никакве повластице на Факултету, тако да на почетку тим броји око 50 – 60 студената да би их на крају остало двадесетак који заврше пројект.
„Х бриџис“ тим је подељен на четири подтима. Прва два су за хардвер и софтвер и у њиму су већином студенти четврте или треће године. У тимовима за пројектовање штампане плоче, и за маркетиинг и односе са медијима и компанијама, углавном су студенти друге и треће године који се припремају да идуће године раде у „хардверу“ и „софтверу“, додаје Суџум.
Део новца добијају од организатора такмичења, али то није ни приближно довољно за развој пројекта. Кад је реч о развоју пројекта, највећа подршка долази од домаћих и страних компанија, каже наш саговорник.
„Немамо ни за путовање. Ако треба да нас иде седам или осам на финално такмичење које се сваке године, осим ове због короне, одржава у негде Америци, замислите колико само треба за визе и трошкове пута. Ту не помаже ни прва награда, која обично износи 10.000 долара, да покрије све“, истиче Суџум.
Спремни за следеће такмичење
Нажалост, ниједан прототип „Х бриџис“ тима није до сада нашао примену у индустрији, тако да награђивани прототипи стоје као експонати на ЕТФ-у.
„Х бриџис“ тим наступиће и на следећем ИФЕЦ такмичењу са пројектом на тему развоја тростепеног соларног инвертора за прикључење фотонапонског система на мрежу.
Соларни панели, за које ће инвертор бити реализован, биће постављени на крову зграде техничких факултета у Београду. Финално такмичење биће одржано марта 2022. године у Ноксвилу, у америчкој држави Тенеси.
Прочитајте још: