Прошло је шест месеци откако сте напустили Крила Совјетов и откако сте без клуба, да ли вам недостаје фудбал?
─ Коректно сам се растао са људима из клуба Крила Совјетова, нисмо имали никакве проблеме. Самара је један јако леп град, али наместила се таква ситуација и разишли смо се. Овакав фудбал без гледалаца и када нема атмосфере мало гледам. Чудно ми је, немам тај неки осећај када видим празне стадионе, па не би било претерано ни да кажем да ми не недостаје. Не знам заправо коме се то уопште допада.
С обзиром на то да сте водили чак седам клубова у Русији, како је радити у толикој земљи?
─ Имао сам среће да сам отишао у добар клуб у Русији, Амкар из Перма. Наследио сам један добар тим, после доброг тренера. После тога сам водио још шест различитих клубова. Није било тешко да направим резултат, мењао сам клубове, али само зато што су ме тражили. То је био доказ да цене оно што радим и како радим. Некада нису најважнији резултати и трофеји, већ напредак играча.
У сваком клубу били сте лепо дочекани и испраћени, можете ли да повучете паралелу између Руса и Срба? Обичаји, култура, менталитет...
─ Нигде није гостопримство као у Србији и Црној Гори. Али, и Руси су слични нама, воле да вас угосте, упознају с породицом. Воле да се друже само што је то израженије у мањим градовима, ту су људи више социјални. Москва је толико велика и зато је зову „град једног сусрета“, више не можете да постигнете. У мањим градовима имају имају више времена да се посвете пријатељима. Носим изузетно позитивна искуства из Русије, с тим што као и свуда има одступања, а мени је било лако да се адаптирам јер добро говорим језик. Увек сам пре за исток него за запад. Радио сам и на западу, можда су тамо напреднији по технологији, али увек дајем глас за исток.
Из руских медија је „сервирана“ прича да сте један од кандидата за селектора Србије да ли је било контаката са људима из ФСС?
─ Није било никаквог контакта. Не знам одакле та информација, нико ме није контактирао, али морам да признам да сам поносан на само помињање мог имена. Ја сам тренер који воли професионално да ради, са једном таквом екипом и таквим играчима, нормално да бих волео да радим. Али, хајде да не причамо о томе шта би било кад би било....
Можемо ли онда бар о томе шта недостаје Србији да буде права репрезентација, прави један тим. Врхунски играчи, али резултати увек изостану. Шкотска је последњи, уједно и најболнији пример. И после 20 година „орлови“ неће одлетети на Европско првенство, шта је узрок?
─ Кључ успеха је атмосфера. Колико сам између редова прочитао и схватио у репрезентацији Србије су владале неке различите струје, а уколико је то тачно, онда ме не чуди такав епилог читаве приче. Атмосфера је најважнија, уколико нема атмосфере, нема ни резултата. Холандија је имала годинама тај проблем јер имају доста Суринамаца. Играчи једноставно морају да схвате да су на истом задатку. Битно је да Србија направи атмосферу, као што је било код Радомира Антића и Славољуба Муслина, онда ће доћи и резултат.
Да ли сте изненађени што су Шкоти славили усред Београда?
─ Нисам. Зато што је фудбал једна много тешка игра, где у једном дану у једној утакмици свако може сваког да победи, уколико се не припремите на прави начин. Код нас је пред сваку утакмицу, још откад је била Југославија, увек неки велики меч био меч деценије, столећа, правила се та атмосфера победа или смрт. Могуће да је то био узрок да су играчи били у грчу. Жао ми је што је Митровић био тај који је промашио пенал, јер пенали су увек рулет и не шутирају се ногом, него главом. О Митровим квалитетима не треба трошити речи, па ја сам на једном мечу промашио два пенала.
Андрија Живковић је недавно изјавио и изненадио јавност да сте га звали у Црвену звезду када је био на излазним вратима Партизана, шта Гроф каже на поменуту тему?
─ То је све тачно. Он је био један од највећих талената у новијој српској фудбалској историји. Требало је да направи више у каријери, ту се негде изгубио. Када је имао проблема с Партизаном, хтели смо да га доведемо у Звезду, али није хтео.
Да ли је погрешио?
─ Не знам да ли је погрешио. Био је невероватан таленат. Надам се да ће успети да ревитализује каријеру сада у ПАОК.
Како ред налаже да завршимо са Црвеном звездом. Ваш бивши клуб извукао је на жребу за Лигу Европе славни Милан. Може ли тим Дејана Станковића да се носи са Италијанима?
─ Сигурно да Звезда може да победи, али Милан је фаворит. Не треба сада само да крене прича како је то историјска утакмица. На Маракани лопта другачије скаче и биће огромна предност уколико буде навијача. Сигурно да су црвено-бели онда јачи 30 до 40 одсто, мада нисам оптимиста. Што се тиче Станковића, сећамо се сви како је био оспораван, а успео је у првој сезони да презими у Европи, то говори о његовом квалитету“, поручио је за Спутњик Миодраг Гроф Божовић, који ће Нову годину дочекати у Црној Гори.