Оба дома Конгреса, Сенат и Представнички дом, размотриће на седници 6. јануара резултате електорског колеџа, који је одлучио да је победник председничких избора кандидат демократа Џозеф Бајден. Према званичним резултатима, он је прикупио 306, наспрам 232 електорска гласа републиканског кандидата и актуелног председника САД Доналда Трампа.
И поред резултата електорског гласања, републиканци се и даље боре да власт не предају демократама и тврде да су изборе пратиле бројне нерегуларности.
Истовремено, Трамп је за 6. јануар најавио и велики протест у Вашингтону, под слоганом „Зауставите крађу“, а за сада је 11 републиканских сенатора најавило да ће тог дана на седници Конгреса покушати да оспори одлуку електорског колеџа. Тај потез подржао је и потпредседник САД Мајк Пенс, који ће председавати том седницом.
Судбоносни дани за Америку
Политиколог Александар Павић за Спутњик каже да ће услови за оспоравање електорских гласова из спорних држава највероватније бити испуњени, јер је за то потребно да најмање по један сенатор и конгресмен (припадник Представничког дома) уложе жалбе, а поједина очекивања су таква да ће то учинити око 140 конгресмена.
С друге стране, адвокат и аналитичар Бранко Павловић уверен је да ће на седници Конгреса бити великих тензија, али не очекује никакав преокрет. Ипак, он сматра да је паметно то што ће се Трамп борити до краја, јер ће мотивисати бирачко тело да гласа за републиканце на поновљеним изборима за два сенаторска места у Џорџији, који се одржавају само дан раније.
Избори у Џорџији су подједнако важни, наглашава Павловић, пошто одлучују ко ће надаље имати већину у Сенату, демократе или републиканци.
„Уколико демократе узму оба сенаторска места у Џорџији, биће 50-50, а онда потпредседник има одлучујући глас у Сенату. То је јако важно, нарочито због именовања читавог низа функција у власти, када 20. јануара Бајден и његова екипа буду дошли, јер морају да прођу Сенат“, истиче Павловић и сматра да ће се избори у Џорџији завршити у корист републиканаца, чиме ће задржати већину у Сенату, што ће спречити демократе да „глатко“ врше кадровске промене.
Међутим, чак и ако републиканци освоје оба сенаторска места, Павић напомиње да то не значи да ће сви републиканци бити на Трамповој страни и да ће он имати већину.
Мајк Пенс — кључна фигура?
Аналитичар Бранко Павловић предочава да Пенсова улога нема тежину у републиканском покушају задржавања власти, већ да је значајна само у случају изједначеног броја демократских и републиканских сенатора.
Александар Павић, с друге стране, ипак указује на то да поједини републиканци тврде да Пенс има право да самостално оспори убрајање електорских гласова из спорних држава у коначан резултат. Пенс је то негирао, али је ипак остало нејасно да ли он заиста има правни основ да то уради или не.
„Ако би електорски гласови спорних држава били одбачени, а да ниједан од кандидата нема 270 неопходних за победу, онда би се, по Уставу, за председника гласало у Конгресу, с тим што Представнички дом гласа за председника, а Сенат за потпредседника. Онда се гласа по делeгацијама држава. То значи да свака држава има један глас. У том случају, републиканци би имали предност у Представничком дому, јер у 30 државних делегација они имају већину“, напомиње Павић.
Дубока подељеност Америке
Према мишљењу Бранка Павловића, 6. јануар ће за Америку бити значајан због тога што ће се поново показати њена дубока подељеност.
„Раније нико није примећивао да 6. јануар постоји као уставно-правна могућност да се другачије верификују мандати него што је то претходним процесом утврђено. Тај датум ће само још једном подвући дубоку подељеност Америке, с којом она не улази само у ову и наредну годину, већ и у деценију која је пред њом“, сматра Павловић.
Ни аналитичар Александар Павић не види добар сценарио за Америку било да исход свих дешавања буде у Бајденову или Трампову корист. Он је сагласан с мишљењем да ће та земља након 6. јануара бити додатно дестабилизована, што ће утицати на берзе, вредност долара, поверење у америчко тржиште...
„Како год да се то заврши, десетине милиона Американаца неће бити задовољно резултатом и ништа неће моћи да их убеди да је правда извршена“, закључује Павић.
Подсетимо, Трамп је одбио да прихвати пораз на председничким изборима, тврдећи да је било бројних изборних неправилности. Његов правни тим до сада је започео скоро 60 правних спорова како би оспорио резултате, али је у већини тих случајева — изгубио.
Сазнајте: Како је комунизам закуцао на врата Америке?