Уз питање да ли животиње могу да предвиде потресе, портал „Слободна Далмација“ преноси наводе да су очи земљотреса пси и мачке гребали по вратима, производили различите звукове и будили власнике иако им још није било време за шетњу.
Ветеринар из Загреба је изјавио да, међутим, људи често виде упозорења у знаковима на које иначе не би обраћали пажњу из љубави према љубимцима. Ниједан од његових неколико паса није реаговао уочи потреса.
Он напомиње да је ипак могуће да су неки други осетили промене раније од људи, али сматра да су на њих сензибилније дивље од припитомљених животиња.
Случај града Хелике
Tаквe необичнe активности животиња уочи великих потреса сежу још до античке Грчке, у 4. веку пре нове ере.
Научна агенција америчке владе наводи да су неколико дана пре великог потреса 375. пре нове ере, пацови, лисице, змије и стоноге почеле да напуштају своје домове и траже уточиште изван града Хелике који је након катастрофе дословно потонуо у земљу.
Сличне приче могу од тада да се нађу у бројним записима који, међутим, датирају из времена када сеизмологија као наука није постојала, па је тешко утврдити њихову тачност и, још важније, механизме како животиње предвиђају потресе.
Већина научника која се тиме бавила у модерно доба долази из Кине и Јапана. Реч је о делу света где су потреси врло чести и где се у данашње време гради на такав начин да зграде успешно одолевају потресима који за Хрватску, баш као данас, могу бити врло разорни.
Вековима су људи на Далеком истоку примећивали необичну подударност између потреса и чудног понашања животиња, због чега су понекад, када би видели да су посебно узнемирене, знали да спавају напољу, што им је у неким случајевима и спасило животе.
У августу 1971. државна сеизмолошка служба у Кини почела је да прикупља званичне податке о абнормалној животињској активности у корелацији с доласком потреса. Извештаји о томе су анализирани, а на основу њих спречена је велика катастрофа у граду Хаиченгу, који је евакуисан управо због тога што је примећено да се животиње понашају чудно.
Након што је град 1975. године затресао потрес магнитуде 7,3, он је био потпуно девастиран, па се верује да је благовремена евакуација спасила хиљаде живота.
Запис из Бањалуке
Доказе о необичном понашању животиња не треба тражити тако далеко. Када се догодио велики потрес у Бањалуци 1969, група риболоваца испричала је за часопис „Рибарство Југославије“ како су уочи страшног догађаја сведочили сличном феномену.
Наиме, на рибњаку Липовљани, удаљеном 60 километара ваздушном линијом од епицентра потреса, пецала је група од двадесетак мушкараца.
„Одједном се риба страховито узнемирила, почела да јури тамо-вамо, да искаче изнад воде“, пише у часопису.
Само двадесет секунди касније, риба се умирила, а рибари су видели мале таласе на површини, као и да се вода замутила. У том тренутку се догодио потрес, а њима је било јасно да су га рибе осетиле пре њих.
Једна од могућих метода раног откривања потреса је способност детектовања П-таласа. Сви потреси производе различите врсте таласа који излазе из епицентра, а овај талас путује брже од већег С-таласа, који тресе тло.
Могуће је да пси и друге животиње својим оштријим чулима осећају тај П-талас и реагују пре него што људи схвате да нешто није у реду.
Ипак, не постоје истраживања која би са сигурношћу потврдила да животиње имају такве способности.
Прочитајте још: