Врзић подсећа да Асанжу у Америци прети казна од 175 година робије, јер га америчке власти терете за заверу за поседовање и откривање националних одбрамбених информација, заверу за упад у компјутер, поседовање националних одбрамбених информација (седам тачака) и откривање националних одбрамбених информација (девет тачака).
Неочекивана одлука Британаца
С друге стране, одлука Британаца је утолико чуднија јер се зна у каквим условима Асанж борави у њиховом затвору.
„Наиме, Асанжов третман за све ово време које је провео у лондонском затвору специјални известилац Уједињених нацију за тoтуру Нилс Мелцен је окарактерисао управо као – тортуру. Према Асанжу су се до те мере лоше односили, да су чак одбили и да му се достави зимска гардероба“, напомиње Врзић.
Адвокати оптуженог Аустралијанца су бранили Асанжа аргументима да се он понашао као новинар и позвали су се на Први амандман америчког Устава у којем се посебно наглашава слобода говора за објаву докумената које су разоткрије недозвољене радње америчке војске у Ираку и Авганистану.
Пут до слободе води преко Трампа
„Међутим, данашња одлука је само једна добијена битка у рату за његову слободу. Рат ће још потрајати, јер је већ најављено да ће се његови адвокати жалити Врховном суду САД а као крајња инстанца постоји и Врховни суд Велике Британије,“ напомиње Врзић.
Наш саговорник истиче да данас могу да славе сви они који се залажу да Асанж мора да буде пуштен на слободу, али да кључ за то да се то заиста деси и даље држи Доналд Трамп.
„Најлакши пут до Асанжове слободе би био да Доналд Трамп пре него што му истекне мандат помилује Асанжа, као што то од њега многи траже и са леве и са десне стране политичког спектра у Америци. То су они који се са обе стране супростављају оној дубокој држави у Америци која је Трампу свих ових година радила о глави“, напомиње Врзић.
Судија лондонског Окружног суда Ванеса Барејтсер, која је донела овакву пресуду оценила је иначе да би изручење Асанжа била репресивна мера која би штетно утицала на његово ментално здравље, што би могло да резултира повећаним ризиком да почини самоубиство.
Асанжа, подсетимо, шведске власти с друге стране оптужују за сексуално узнемиравање и силовање, због чега се од јуна 2012. крио у Амбасади Еквадора у Лондону, страхујући од изручења тој скандинавској земљи.