Стефановић је рекао да одлука о увођењу војног рока неће бити донета брзоплето. Саслушаће се сви аргументи и обавиће се консултације са свим учесници процеса, пре свега с Војском и Генералштабом.
Спутњик је питао младе — шта мисле о увођењу војног рока?
Млади у Србији о војном року
Према ономе што је чуо од старијих генерација, Милош Живановић (19) сматра да служење војног рока може да буде веома корисно. Ако буде уведено као обавеза, он ће то учинити, мада сматра да је најбоље време за то одмах након завршетка средње школе, у трајању од шест месеци.
„Прво, делује ми занимљиво. Друго, мислим да је истина све то што причају о чврстини ума и тела, да се то заиста добија тамо. Знам да нико у мом окружењу сада није наклоњен томе, што је занимљиво због тога што је став према томе у основној школи био веома позитиван. То се током одрастања врло брзо изгубило“, предочава Живановић.
Филип Којанић (21) није за увођење војног рока. Старији људи с којима је он разговарао причали су му да нису извукли велику корист из тога, осим познанстава, па не види сврху служења.
„Више не видим поенту тога. Већина мојих другара се слажу да је прошло време када нам је то било потребно. Ако говоримо о дисциплини коју млади немају, мислим да то не би много помогло. Дисциплина коју млади имају или немају највише долази од родитеља, односно из куће. Војска није нека екскурзија на коју идеш да упознаш друштво и да ти буде супер. Свако треба да има право да одлучи. Нико нема право да те присиљава да радиш било шта“, истиче Филип.
Никола Марковић (19) није против служења војног рока, али има став да би то требало да буде добровољно, јер сматра да не треба да буде наметнуто онима који нису заинтересовани за то.
„Зашто би неко ко није заинтересован ишао у војску? Ја студирам и планирам да после тога почнем да се бавим својом професијом. Мени би служење војске само одмогло у томе. Не видим сврху војске. Ако би неко имао планове да иде у иностранство после факултета, он би имао проблеме јер није служио војни рок. Уколико би се увео принцип да се војска служи три месеца после средње школе, па да након тога може нормално да се студира, то би било најбоље решење. Што се тиче дисциплине, војска је добра“, образлаже свој став Никола.
И Војиславу Лепојевићу (20) би служење војног рока у овом тренутку пореметило обавезе према факултету и послу, али он ни иначе није за служење војног рока.
„Ја имам самодисциплину. Не верујем да ми је то потребно. Мислим да је то застарела ствар. Свакако да нам треба неко да нам брани државу, али овако да се служи — не“, сматра Војислав.
Александар Вуксановић (20) сматра да је служење војног рока добра ствар, која никоме ништа лоше није донела.
„Ишли су наши очеви и дедови, зашто не бисмо и ми? С једне стране, то је наша традиција и то нам је у крви. С друге, мислим да свако треба да научи да одбрани своје право и интерес, јер када народу одузмеш оружје и онеспособиш га, можеш с њим да радиш шта хоћеш. Такође, може се дискутовати и о томе да ли треба служити шест месеци или наћи неки модернији приступ који ће се прилагодити већини становништва“, сматра Александар.
И Филип Бојанић (20) подржава поновно увођење војног рока и сматра да би требало да се уведе и ретроактивно служење.
„Ја сам искрено за то. Служио бих војни рок. Народ треба да буде војно обучен и способан да се суочи с проблемима. Мени је чак била жеља да у војску одем добровољно, али сам у међувремену уписао факултет, па сам чак размишљао да после студија одем. Мислим да се, што би рекли старији, омладина ’распустила‘ и да би их војска довела у ред“, изричит је Филип.
Јован Радојевић (18) би служио војни рок, осим у случају да је сврха оспособљавање за заузимање туђе територије.
„Ако се војни рок уводи да би се млади ’довели у ред‘ уз дисциплину и рекреацију, слажем се да војни рок треба да се одслужи, јер ће они моћи да бране државу, ако се, не дај Боже, нешто деси. Ја сам против било какве националне експанзије“, напомиње Јован.
Истраживања — Већина за војни рок
Према истраживању „Ставови грађана о безбедности“, које је прошле године спровео Београдски центар за безбедносну политику, око 73 одсто испитаника сматра да је потребно да се војни рок поново уведе због дисциплине младих и традиције.
Сличним истраживањем руководила је и Јасмина Андрић из Истраживачког центра за одбрану и безбедност 2018. године. Како каже, ново испитивање потврдило је резултате које су они тада добили.
„Тада је 74 одсто испитаника било за враћање војног рока, дакле, разлика је један проценат. Испитаници су били сви људи које смо затекли на улицама, у поштама, банкама, јавним институцијама. Радили смо методом случајног узорка. Истраживање је рађено у 11 општина и градова, на 1.117 испитаника“, предочава Јасмина Андрић и додаје да су испитаници били различитих година и полова.
То истраживање је тада показало да је већина људи старијих од 60, али и оних млађих, старосне доби од 18 до 29 година, за поновно увођење војног рока. Највише оних који су за то пронађено је у Ивањици, а најмање у Великом Градишту.
„Што се тиче разлога, нисмо их обухватали. Нисмо питали зашто мисле да би требало. Могу само да Вам кажем лично искуство из разговора с људима. Мотиви су углавном били да желе поново да виде јаку и велику војску. Такође, доста се говорило о моралу и традицији. Људи који имају децу, сматрали су да би војска могла да допринесе дисциплини, одговорности и сличним вредностима“, открила нам је Јасмина Андрић.
Министар одбране Небојша Стефановић указао је и на то да би се редовним служењем војног рока смањила потреба за ангажовањем професионалних војника, али и на то да су ресурси, попут касарни, регрутних и центара за обуку десетковани, те да и због тога морају озбиљно да размисле о увођењу војног рока.
Сазнајте: Ко је и колико донирао Војсци Србије?