Ударна песница демократа на челу Конгреса — још једна победа „вашингтонске мочваре“

Поновни избор Ненси Пелоси, ударне песнице демократа, за председавајућу Представничког дома америчког Конгреса није неочекиван и говори до које мере „вашингтонска мочвара“ ни после четири године Трампових покушаја није „исушена“, чак ни у назнакама, оцењује за Спутњик Срђа Трифковић, спољнополитички уредник америчког часописа „Хрониклс“.
Sputnik

Поводом чињенице да је једна од најутицајнијих личности Демократске странке добила седам гласова више од свог ривала из редова републиканца Кевина Мекартија и тако осигурала реизбор за функцију која је, након председничке и потпредседничке, најзначајнија у САД, Трифковић каже:

Избор Пелосијеве, која је зашла у девету деценију живота, као и избор Бајдена који има 78 година, указује и на физичку, а не само институционалну запарложеност америчког политичког система.“

„Вашингтонска мочвара“ није исушена

Ненси Пелоси рођена је 1940. у Балтимору у италијанско-америчкој католичкој породици са дугом политичком традицијом. Њен отац и брат били су градоначелници Балтимора. Студирала је политичке науке на Тринити колеџу у Вашингтону, а након удаје за Пола Пелосија трајно се настанила у Сан Франциску. Са 47 година први пут је победила на изборима за Представнички дом, а 2003. године постала је шефица демократске мањине. Има петоро деце и деветоро унучади.

Према речима Срђе Трифковића, реч је о циничној особи чија се хипокризија оличава у чињеници да се свесрдно залагала за спровођење ригидних мера у погледу пандемије ковид 19, док са друге стране сама те мере није поштовала.

„Пелосијева води један високобуржоаски начин живота и са ’олимпијских висина‘, са најдубљим презиром гледа на обичне Американце, исте оне које је пре четири године Хилари Клинтон назвала ’диплораблс‘, односно ’презира достојним‘. Пелосијева је изразито елитистички, професионални политичар, који је од професионалног бављења политиком направио милионе, а притом се прави да му је стало до обичног света. И то је, нажалост, у Калифорнији и даље функционално, јер је она материјално допринела промени етничког састава те државе са залагањем за такозване ’зоне уточишта‘ за илегалне имигранте, који након што добијају легализацију, гласају за демократску машину“, примећује Трифковић.

Тајна успеха Ненси Пелоси

Тајну дуговечности и утицаја ударне песнице демократа Срђа Трифковић тумачи тиме да је ова политичарка, са савршеним разумевањем мотивације демократских чланова Представничког дома, претворила демократски кокус у једну интересну заједницу за деобу федералних колача.

„Они, наравно, нарастају до те мере да се у разне законске предлоге који се тичу, рецимо, помоћи за економске последице ковида, убацују и разни пројекти који немају никаквог утицаја на жељени стимулативни ефекат самог пакета, али који помажу запошљавање у одређеним конгресним дистриктима и тиме помажу и реизбор дотичних конгресмена. Другим речима, то је као што би рекао Марк Твен пре 150 година, најбољи Конгрес који новац може да купи“, објашњава наш саговорник.

Међутим, сматра Трифковић, Ненси Пелоси у Конгресу ипак неће бити продужена рука председника Бајдена и то из два разлога. Први је, како каже, тај што Џо Бајден у начелу не може да има продужену руку јер је он бивши човек и сам ће више бити резултат продужене руке разних елемената „трајне државе“.

„Такође, Ненси Пелоси је више своја и представља један независни центар моћи у оквиру демократске машине. То значи да ће она тражити додирне тачке и заједничке правце деловања са Белом кућом, али ће зато наплатити своју цену и узети свој део колача за сарадњу“, закључује Срђа Трифковић за Спутњик.

Ово је, иначе, била прва седница Представничког дома у овој години, где су демократе изгубиле 11 места на новембарским изборима и сада имају тесну већину од 222 према 212 гласова. Петоро демократа одлучило је да не подржи Ненси Пелоси — двоје је гласало за чланове Конгреса који се нису такмичили за место председавајућег, док је троје само гласало да су присутни.

Коментар