Овај доцент загребачког Факултета електронике и рачунарства, активиста Омладинске мреже Срба у Хрватској, прво је санирао кров своје породичне куће на Банији, а онда окупио 30 волонтера и кренуо у акцију. До сада су санирали чак 50 кровова, људима допремили и хуманитарну помоћ, координирали долазак осам камиона грађевинског материјала.
"Прво сам позвао пар пријатеља, онда је дошла екипа из Барање, из Академског удружења Српске омладине "Јосиф Руњанин", они су послали седморо људи, дошао је и један човек који је повукао своје пријатеље који раде у једној фирми, који су већином били Хрвати, у једном тренутку сам имао под собом тридесеторо људи, слао сам их на све стране, 50 кровова смо сигурно поправили. У прва три дана сам ишао с њима, а онда сам у једном тренутку само био на телефону и управљао акцијом", прича нам Мирко Сужњевић.
Као после рата, али нема поделе на Србе и Хрвате
Он жали што је на друштвеним мрежама актуелна информација да Црвни криж и остале хуманитарне организације дискриминишу Србе, да помоћ за њих касни или је нема. Каже да није тачна, да је доказ јединства у несрећи која је задесила Хрватску и његова спонтана акција обнове кровова. Одакле год су добили информацију да може да се поправи кров, ишли су, највише у српска села око Глине, али су довезли цреп и хрватском ратном војном инвалиду.
"Апсолутна је неистина да се Србима не помаже, молим Спутњик да то објави, ја сам имао екипе Срба и Хрвата, помагали смо свима редом, ишли смо циљано да људима поправљамо мања оштећења на крову, да им не прокишњава, јер кад крене да цури, то је готово. Ишли смо код оних који сами себи не могу помоћи. У тиму су били фантастични људи, Срби и Хрвати, апсолутна је неистина да се Србима овде не помаже, Црвени криж стално пролази, ни они, ни волонтери, нико не пита ко је Србин, ко Хрват", истиче Сужњевић.
Помоћ Банији стигла је и са његовог факултета, волонтерима на терену придружили су се студенати ФЕР-а, а декан и продекан пронашли су електричара, платили су и материјал потребан да поједине куће поново имају струју. Сужњевић је захвалан колегама са факултета јер су уплатили и новац којим је купљен агрегат и преко потребан соларни пуњач за мобилне телефоне.
Потребан намештај за празне контејнере
Наш саговорник додаје да сви сада имају храну и воду, али да је неопходно да се људима помогне да буду збринути пре првог снега, а много је оних који не могу да се врате у своје домове. Планирао је да данас види породицу, али нема одмора, Српска православна црква је добила пет контејнера за смештај угоржених, па координира том акцијом, јер се свештеник разболео.
"Сад је кључно да сви добију кућице, контејнере, пуно људи их је већ добило, а једнако је важно да прођу статичари, да људи знају да ли смеју у кућу или не. Статичари пролазе, али велики је терен, пуно кућа, сад сам добио информацију из Великог Градца, које је доста удаљено, забито село, да су добили црвену налепницу, то значи да кућа није за употребу, управо идем с контејнером код тих људи", каже Сужњевић.
Он додаје да се тло још увек тресе, али да се више плаши короне, јер у стресу и паници људи нису размишљали о мерама заштите. Плаши се за здравље старијих људи, добио је маске, па и њих дели по терену.
Банија је наша кућа
Ако неко из Србије жели да помогне, каже, хране и воде има, боље би било скупити средства да се људима купи оно што недостаје, а то је помоћ везана за смештај. Контејнери стижу празни, људи имају намештај, али је углавном превелик, не може да стане у контејнере.
"Свима препоручујем да се укључе у акцију СНВ-а "Банија је наша кућа", отворен је жиро рачун, ако неко жели да помогне и има новца, нека уплати. Верујем да је Србија у систему конверзије, да је могуће директно уплатити, мислим да је на тај начин тренутно најбоље помоћи. Или ако неко има камп кућицу, да је достави, рецимо имамо једну породицу из Петрије, они су је добили, али их је шесторо, а камп кучица је мала", апелује наш саговорник.
Он додаје да ће се волонтери ускоро склонити, те да инситутције Републике Хрватске, па и мањинске, првенствено Српско народно веће, треба да направе систем како да се људима трајно помогне.
"Штета је толика да ће акција морати да личи на послератну, без темељне обнове кућа, ништа нисмо урадили", каже за Спутњик Мирко Сужњевић, човек који је овнобио кровове 50 кућа на Банији.