„Постоји пуно дилема и питања везаних рецимо за јадарит, али оно што са сигурношћу могу да кажем - Влада Србије неће потписивати никакав уговор уколико он не буде у потпуности одговарао свим еколошким стандардима“, рекла је Михајловић Танјугу.
Истиче да зато постоји студија о заштити животне средине која мора да се ради о каквом год пројекту да је реч, а поготово о пројектима у рударству.
„Не само за експлоатацију јадарита, него исто тако и за прављење једне фабрике која би то прерађивала“, додаје Михајловић.
Наводи да, када све те студије буду готове, када оне буду показале како ће изгледати животна средина за 10, 15 и више године, рецимо у Јадру, онда ће држава сести и разговарати о томе да ли или не и како потписивати уговоре о неком будућем раду.
„Није интерес да се уништи део Србије да би се зарадио огроман новац, без обзира што је потенцијал огроман, што то свакако значи да би Србија била централна земља готово у свету која би производила батерије, али мора бити са најмодернијим и најбољим технологијама ма колико оне коштале да би животна средина остала чиста“, нагласила је Михајловић.
На питање о неопходности развоја рударства, али не на штету здравља грађана и о томе како ће Србија спровести зелену агенду, Михајловић је рекла да Србија има огромне потенцијале у рударству што се, каже, види пре свега и по потенцијалима у рудама, металичким и неметаличким сировинама.
Наглашава да Србија, ипак, ништа неће радити ништа што не задовољава све еколошке стандарде.
Прочитајте још:
- Литијумска грозница у Србији: Битка за огромну зараду или за здраву средину
- „Имамо сировину, то је будућност“: Пројекат „Јадар“, шанса за Србију
- Вест која није „експлодирала“: Америка открила да Србија лежи на литијуму — благу данашњице