Момак рођен 1990. године у Бањалуци је 56. на АТП листи дубл играча, што га чини убедљиво најбољим од српских тенисера, с обзиром на то да се Душан Лајовић налази на 95. месту.
Ћаћића смо пронашли у Анталији, где наступа на турниру из серије 250 и вредно се припрема за пут у Аустралију, у околностима „нове нормалности“ које и даље нису нормалне, нити ће икада бити.
„Слично је као прошле године, тестирање, карантин у соби, па док се не добије негативан тест и онда се на свака четири дана тестираш. Све мере су ту, носимо маске, с тим да смо у овом хотелу измешани са свим туристима, који не носе маске, нити имају обавезу тестирања“, рекао је Ћаћић на почетку разговора.
Мере предострожности су прошле године биле велике, играчи су морали да буду изоловани у посебним хотелима, али наш саговорник каже, како је време одмицало „организатори су почели да забушавају“.
„Ето почели су да пуштају и туристе да буду ту, соба до собе практично...“
Ћаћић је пренео и своја искуства из Америке, пошто се на том континенту наставила претходна сезона, турнирима у Њујорку, Мастерс Синсинатијем и Ју-ес опеном, али и описао како су ствари изгледале у Европи.
„У Америци су биле најстрожије мере, веома стриктне, у Европи је после било мало блаже, рецимо у Италији и на Ролан Гаросу смо могли само да идемо од хотела до терена, али на пример на турниру у Кицбилу си могао да идеш где хоћеш. Било је све чудно и необично на почетку, али смо се колико-толико навикли... Било је тешко док су се играли турнири у халама, нисмо имали могућности уопште да изађемо на свеж ваздух, затворени смо били или у хали или у соби, нисмо могли да прошетамо, да имамо контакт са спољним светом... Најтеже је било на крају године, зато су тада стизали и лоши резултати“.
Целокупна ситуација на глобалном нивоу, неизвесност, опречне информације, све је то нужно утицало на спортисте који су у једном периоду били спречени да се баве својим послом и да раде оно што највише воле.
„Код нас је највећи проблем била мотивација, требало се мотивисати за тренинге, за излазак на терен, поготово је чудно било то што нема публике, нарочито за врхунске играче који су навикли да играју пред више хиљада људи. Њима је било доста теже, Новаку на пример, тешко је било мотивисати се после дугог периода неиграња, затворености у становима, кућама, карантинима, али са друге стране играчи су били жељни да заиграју... Почетак је било колико-толико у реду, али је крај године био тежак, сви су се већ заситили околности, мера, забрана...“
У опасности од одлагања било је и одржавање АТП купа, такмичења репрезентација које је Србија освојила прошле године, на крилима феноменалне подршке навијача, српских исељеника у Аустралији.
„Првобитно је било говора о томе да ће се АТП куп отказати, али ће се ипак одржати у скраћеном формату, биће 12 тимова, играће се шест дана. Имаћемо и двонедељни карантин, али је АТП куп другачији од других турнира, ниси сам, биће ту цео тим, баш је и Новак прокоментарисао да се увек добро осећа када дође да игра за репрезентацију, да добије нова крила и нову енергију. Видели смо да су прошле године, после АТП купа, сви одиграли феноменално, Новак је играо одлично, Лајовић такође, ја сам освојио АТП турнир у Монпељеу, неке челенџере...“
Ћаћић ће поново бити део српског тима и, како каже за Спутњик, има велику жељу да тим опет направи добар резултат, иако ће и пут до Аустралије бити другачији него раније.
„Добио сам шансу да будем ту, срећан сам што ћу бити део тима. Прошле године сам први пут био у репрезентацији, нисам играо у Дејвис купу, али је слична атмосфера. Ми свакодневно добијамо мејлове, информације о путовању, обезбедили су нам авион из Дубаија, о трошку Аустралије, моћи ћемо да бирамо између два дана, али нас све тамо очекује двонедељни карантин. Имаћемо неколико сати само ван собе, толико и за тренинге, уз опасност од депортације уколико се правила прекрше“.
Српски тим ће на АТП купу од 1. до 7. фебруара предводити Виктор Троицки, први пут као селектор, после репрезентативне каријере која је трајала више од деценију, а у тиму ће уз Ћаћића бити НовакЂоковић, ФилипКрајиновић и ДушанЛајовић.
„Нормалне су промене, Виктора сви добро познајемо и мислим да ће се добро снаћи. Биће другачије у односу на прошлу годину када смо имали велику подршку навијача и освојили трофеј, а са Нолетом у тиму је све могуће, укључујући и одбрану трофеја. Дуци је добро тренира, игра добро, ту је и Филип, мислим да можемо да поновимо резултат, али је сигурно да неће бити лако“.
Србији позицију браниоца титуле компликује и чињеница да ће уз њу бити још само 11 тимова, најбољих на свету, што значи да неће бити лаких противника.
„Да је већи број екипа сигурно је да би било лакше, али ће се овде од старта играти са играчима из Топ 10, што није лако. Видећемо, после два месеца неиграња, само два турнира... За свакога ће бити исто“, додао је Ћаћић.
Српски тенисер је, засад, усресређен на обавезе у Анталији, где наступа у тандему са Фредриком Нилсеном, а очекује да са истим партнером заигра и на Аустралијан опену, док је остатак сезоне и даље неизвестан.
„Тек су недавно избацили календар, нисам још договорио турнире, не могу баш да бирам на којима ћу играти, тако да је све отворено“, истакао је Ћаћић.
Можда је, у овим околностима, за момка рођеног у Бањалуци и боље, с обзиром на то да нас је пандемија научила да не планирамо превише, већ да покушамо да уграбимо прву шансу – а прва велика је на корак, предстојећи АТП куп и велика одговорност дреса Србије, актуелног шампиона тог такмичења.