У пећини и на обали мора: Шест најнеобичнијих цркава у Русији /фото/

Спаски Костомаровски манастир

Цркве у пећинама су у Русији врло ретке, зато је манастир у Костомарову у Вороњешкој области јединствен. Историчари и даље споре око времена његовог оснивања. Према неким верзијама, храмови у пећинама су постојали још у првим вековима наше ере. Градили су их хришћани бежећи од прогона. Друга претпоставка је да су храм основали монаси који су овде дошли заједно са козацима у 17. веку.

Архитектура манастира подсећа на чувене пећинске храмове у Кападокији, регион на северу Турске. Манастир се први пут помиње у хроникама тек средином 17. века.

Храмови при манастиру грађени су неколико векова. Изненађује да су хришћани који су их градили поновили архитектуру и декоративне елементе пећинских грађевина подигнутих на овом месту раније.

Под совјетском влашћу желели су да прилагоде цркве за рудник, али им није успело. А 1990-их започет је рад на чишћењу Костомаровских пећина, ккао би затим био отворен женски манастир Спаски 1997. године.

Црква Знамења Пресвете Богородице у Дубровици

Ову цркву у голицинском барокном стилу саградили су највероватније италијански мајстори. Њене резбарене скулптуре изгледају као да су из Рима или Торина, а не из Русији крајем 17. века.

Кажу да се такво обиље иностраних иновација није толико свидело патријарху Адријану и да је одбио да освешта цркву. Међутим, 1703. године свечани обред, коме је присуствовао Петар Први, је одржан.

Необичан изглед једном је чак и спасио храм. Наполеонови војници 1812. године се нису усудили да га опљачкају, за разлику од већине других цркава на њиховом путу. Међутим, бољшевици су имали мање среће и 1931. године звоник је дигнут у ваздух.

Храм је веома популаран код туриста који углавном долазе из Москве.

Владимировска црква у Бикову

У Подмосковју постоји и узорак такозване руске готике или псеудоготике. Ова црква од белог камена подигнута је 1789. године о трошку московског генералног гувернера Михаила Измаилова у знак сећања на његову покојну супругу.

Претпоставља се да је цркву пројектовао познати архитекта Василиј Баженов, аутор ремек-дела као што су Пашков дом и дворац Михајловски у Москви. Баженов се сукобио са царицом Катарином Другом, која га је оптужила да има везе са масонима. Иначе, масонски симболи се могу видети и у украсима имања подигнутог у близини храма. Декор двоспратног храма је богат, а 1884. године у близини је подигнут звоник у истом стилу.

Црква Свете Тројице „Кулич и Ускрс“ у Санкт Петербургу

Црква Свете Тројице „Кулич и Ускрс" у Санкт Петербургу је редак пример како је име из народа постало званично. Иако је у ствари идеја која стоји иза тако необичне архитектуре, звоник у облику пирамиде и храма ротонде, много сложенија.

Храм је изграђен на територији имања принца Александра Вјаземског новцем који му је поклонила Катарина Друга. То се види на натпису на фасади: „У знак сећања на Вашу великодушност. Започета изградња 1785. године“.

Архитекта је био познати мајстор Николај Љвов, али концепт је дао принц Вјаземски, који је био генерални тужилац. Ротонда, према његовој идеји, симболизује „храм правде“, а пирамидални звоник „непоколебљиво јединство три врлине: истине, човечности и савести“.

Народ је изглед храма подсећао на јела која су се служила за Ускрс, тако да је добио назив „Кулич (руски ускршњи колач) и Ускрс“.

Храм је 1938. године затворен, али је проглашен спомеником великог значаја, што га је спасило од уништења. После Великог отаџбинског рата поново је отворен и до распада СССР-а био је један од ретких отворених храмова у Лењинграду.

Преображенска црква у селу Красноје, Старицки рејон

У малом селу у регији Твер налази се црвени готички замак, који је заправо православна црква. Изграђена је о трошку Полторацких, неколико земљопоседника који су овде живели. Марк Фјодорович Полторацки био је први директор дворске певачке капеле и државни саветник. А његова супруга Агафоклеа Александровна потицала је из старе племићке породице и донирала је много новца за болнице и цркве.

Према њеној жељи као образац за цркву је узет Чесменски храм у Санкт Петербургу. Сматра се да је желела да привуче пажњу Катарине Друге и задобије њену наклоност. Није јој то успело јер је храм освећен тек 1803. године, за време владавине унука велике царице.

Црква је 1859. године заједно са имањем продата Борису Костиљеву, чији је унук током Првог светског рата у близини храма саградио болницу.

Храм-светионик у селу Малореченскоје

Од свих цркава на Криму, ово је највиша, висока је 60 метара. Освећена је 2007. године у име Светог Николаја Чудотворца, јер се овај светац сматра заштитником морнара.

Храм-светионик има два нивоа. На првом се налази Музеј катастрофа на води, а на другом је црква. Архитектура је веома необична, Мајка Божја и Свети Николај Чудотворац приказани су у нишама на сва четири зида светионика. Уместо куполе се налази кугла која симболизује планету Земљу.

Ову цркву веома воле туристи, јер се са осматрачнице отвара спектакуларни поглед на јужну обалу Крима.

Прочитајте још:

• У име светог руског кнеза: Храмови који сведоче о осам векова Александра Невског
• Манастир Спасо-Камени: Мирна оаза на северу Русије /фото/