Та три тенисера заувек су обележила историју „белог спорта“ и поставиле рекорде које можда чак нико никада неће оборити.
Разбијају конкуренцију већ око 15 година и не важе само за најдоминантније тенисере, већ и генерално за једне од најдоминантнијих спортиста.
Федерер је у каријери освојио 103 титуле, Надал је на 86, а Ђоковић на 81. Швајцарац и Шпанац имају по 20 Гренд слем трофеја, док је Србин у тој категорији на 17.
Роџер је први по броју недеља проведених на првом месту, док ће га Новак ускоро престићи. Иста или слична прича је и по броју година завршених на врху АТП ранг листе, „великим титулама“ и многим другим рекордима.
Ипак, током једног периода претходне деценије „велика тројка“ је постала „велика четворка“. Или је барем неко желео да то тако буде.
Део овог елитног друштва је одједанпут постао Енди Мари, британски, односно шкотски тенисер.
Сада већ тридесеттрогодишњи тенисер из Глазгова је био тај који је успевао да победи и Федерера и Ђоковића и Надала, те да се умеша у причу о освајању свих великих трофеја.
Током 2012. и 2016. године је два пута освојио Олимпијске игре, односно по једном Вимблдон и УС опен.
Кроз каријеру је зарадио више од 70 милиона евра, једно време био први на АТП ранг листи, а успут у своје витрине додао укупно три Слема, један Завршни турнир и укупно 46 титула.
Иако већ скоро три године због проблема са куковима није ни близу пређашњег нивоа, Енди Мари је неко ко оправдано може да се помене у конверзацији са „великом тројком“.
Али, и поред тога, „велика четворка“ остаје – мит.
Око Марија се дигла прашина када је 2012. године освојио Олимпијске игре и коначно у очима британске јавности добио „дозволу“ да постане Британац.
Исте године је постао први Британац са Гренд слемом још од Фреда Перија и 1936. године, а годину дана касније стигао је и први Вимблдон – опет пред својом публиком.
Тамошњи медији су величали његове успехе – који, додуше, јесу били велики – и поредили их са успесима Новака, Роџера и Рафе.
Ипак, колико год да је њихова жеља била велика, колико год да се наратив намештао – закључак је био и остао јасан. И то потврђује статистика.
„За мене су то Надал, Федерер и Ђоковић. После долази Мари. Не сврставам га на исти ниво као осталу тројицу“, рекао је једном приликом за „Марку“ Горан Иванишевић, прослављени хрватски тенисер и тренутно тренер Новака Ђоковића.
Мари против Ђоковића има 11 победа и 25 пораза. Против Федерера има 11 победа и 14 пораза. Против Надала има седам победа и 17 пораза.
По броју Гренд слем титула је миљама далеко од „велике тројке“ и налази се у друштву Стена Вавринке и Гуге Куертена са по три. Испред њега су још Џим Куријер са четири, Стефан Едберг са шест, Андре Агаси са осам и Пит Сампрас са 14.
Са 46 титула – наспрам 103 Федерерове, 86 Надалових и 81 Ђоковићеве – исто не може да се пореди, док је једино бољи на турнирима из Серије 250, где је од Марија, који има 17, бољи само Федерер, који има 25.
Енди Мари је далеко од „велике тројке“, али је такође далеко и од остатка света. Мали број тенисера може уопште да се пореди са Маријем, а да се не зове Новак, Роџер или Рафаел.
Пит Сампрас је неко ко је дефинитивно у том рангу, с обзиром да, поред осталог, има 14 Гренд слем титула, али је исте освојио ван ере „велике тројке“.
Маријеви успеси додатно добијају на тежини када се узме у обзир да је он своје трофеје морао да осваја борећи се са најдоминантнијим тенисерима у историји тог спорта.
Иако је мање-више недоказиво, Мари је, према мишљењу већине, најбољи тенисер свих времена после „велике тројке“.
Да није „упао“ у њихову еру, ко зна колико широке би морале да буду његове витрине.