Торес је у Конгрес изабран из 15. округа државе Њујорк. Пре него што се кандидовао за Конгрес, Торес је неколико година служио у градском већу Њујорка, управо представљајући округ у Бронксу у ком живе и раде амерички Албанци, попут Алертона, Белмонта, Фордхама, област коју називају „Мала Албанија“.
Енгелов наследник скочио из „мале“ у „велику Албанију“
Албанци са Косова су презадовољни избором, а честитке је лично добио од сада техничке министарке спољних послова у Приштини Мелизе Харадинај-Стубле и Вљоре Читаку, отправнице послова конзулата тзв. Косова.
Међутим, да ли је Торес дорастао улози коју је имао Енгел је сасвим друго питање. Владимир Маринковић, посланик Скупштине Србије и оснивач и председавајући Конгреса српско-америчког пријатељства, сматра да ће Ричи тешко заменити Енгела на месту албанског лобисте с обзиром на чињеницу да има година колико Енгел стажа у том послу.
Торес није исто што и Енгел
„Далеко од тога да је он утицајан као што је био Енгел и који је три деценије активно лобирао за интересе косовских Албанаца и важи за утицајног и значајног конгресмена за време адмнистрације у Америци коју је водила Демократска странка,“ каже Маринковић.
Енгел је, док су демократе имале већину у америчком Конгресу, водио стратешки важан Одбор за спољне послове и са те позиције и функције је могао да делује јако, као што је то и радио, разним трибинама које су медијски биле озбиљно пропраћене.
„То су односи који су успостављени и раније између Енгела и Албанаца и пре него што је постао конгресмен, јер је и он као и Ричи из Њујорка и у албанској бирачкој бази има доста гласача. Албанска дијаспора је јака у Америци и сви који представљају ту заједницу имали су комуникацију и контакте са Ричијем. Ипак, све то ни из далека не може да има утицај на кључне играче и у Конгресу, и у Сенату као што је то имао Енгел,“ сматра наш саговорник.
Чиме је Торес заслужио Енгелово место можда се да закључити и из његовог сусрета у новембру 2020. године када је и победио на изборима за Конгрес, током сусрета са тзв. косовском министарком спољних послова Харадинај-Стубла у Њујорку.
Осудио „геноцид“над Албанцима
Стубла је тада уручила плакете -захвалнице еминентним албанско-америчким лидерима који су својим заслугама допринели независности Косова. Захвалницу је добио , као „нови пријатељ“ како је рекла Стубла, и Ричи Торес. О састанку са њим је касније изјавила:
„Био је то сјајан уводни састанак за који верујем да ће довести до будуће сарадње и сјајних односа између албанско-америчке заједнице и новог представника 15. округа у америчком Конгресу. Ако му буде дозвољено, у Комитету за спољне послове он је одлучан да посети Албанију, Косово и Северну Македонију, у првих шест месеци његовог мандата у Конгресу.“
Торес је на свом Твитеру потом написао да је са косовским министром спољних послова разговарао о потреби обезбеђивања правде за ратне жртве које је, како је навео, систематски убијао и силовао у кампањи етничког чишћења Слободан Милошевић.
„Никада не би требали да изгубимо осећај за морал у борби против геноцида, етничког чишћења и свих злочина против хуманости“, написао је Торес у објави од 23. августа, након састанка са Стублом.
Торес долази из Демократске странке а постао је и први хомосексуално оријентисан Афро-латиноамериканц изабран у Конгресу, где је ступио на дужност 3. јанура.
Први геј афро-американац у Конгресу
Чињеница да иза себе вуче две велике и веома утицајне групације - ЛГБТ и афро-америчку, према речима нашег саговорника, не мења много кад је реч о могућности лобирања за нека косовска политичка питања.
Према писању албанско– америчког листа „Illyriapress“ Торес је показао снажно интересовање за спољне послове и обећао је да ће ускоро посетити Косово.
Торес за поменути часопис рекао да ће „наставити путем којим је конгресмен Енгел ишао што се тиче албанског питања.“Торесу је отац из Порторика, а мајка Афроамериканка, одрастао је у лошим економским условима, уз самохрану мајку која је морала да одгаја поред њега и његовог брата близанца и сестру.
Радио је као приправник у канцеларијама градоначелника и државног тужиоца. Уписао је Универзитет у Њујорку, али је одустао на почетку друге године. Радио је такође за члана градског савета Џејмса Вајса, да би на крају постао директор Вајсовог пројекта становања. Помогао је да се отвори прво склониште за бескућнике за ЛГБТ омладину у Бронксу и обезбедио и средства за старије центре који ће служити ЛГБТ особама у свих пет округа 15. дистрикта у Њујорку.