САД су објавиле нову санкциони листу на којој се нашла 41 руска компанија, укључујући и десетак руских авио-индустријских предузећа. На списку су, између осталог, корпорација „МиГ“, „Цивилни авиони Сухој“, компаније „Сухој“ и „Тупољев“, корпорација „Иркут“, фабрика хеликоптера Казањ....
Режим санкција за руска предузећа
Шта санкције забрањују? „Из објављених информација следи да америчке компаније морају да добију лиценце за сарадњу са предузећима са списка, саопштила је прес-служба Уједињене производне корпорације.
Заправо, санкције ограничавају руска предузећа у сарадњи са америчким добављачима компонената или добављачима из других земаља у којима је велик удео америчког бизниса. Међутим, постоји излаз: амерички добављач може добити дозволу за испоруку робе условној корпорацији „Иркут“ или другим компанијама са списка. Ипак, да ли ће добити такву дозволу је чиста срећа, а све искључиво зависи од Вашингтона.
У таквим условима руска авио-индустрија ради од лета. Ствар је у томе што је у јунском пакету санкција прописана ова шема. Само што није постојала одређена листа компанија, већ се радило о испоруци комерцијалних производа руској компанији, која би се могла назвати „крајњим војним корисником“.
Другим речима, режим према којем се захтева дозвола за испоруку одређених производа у Русију је на снази од јуна. Једина разлика је у томе што су раније амерички добављачи морали сами да нагађају које компаније припадају „крајњем војном кориснику“. А амерички закон који је усвојен 22. децембра прецизира списак ових компанија.
Извор руског портала „Взгљад“ уверава да је део дозвола које омогућавају сарадњу са руским компанијама већ добијен, док је други део у процесу одобравања. Али главно је то што америчке санкције служе као полуга за притисак – лиценцу у било ком тренутку могу да не издају или да је не продуже.
ОАК истиче да од својих страних партнера нису добили обавештења о прекиду сарадње и да се спровођење авијационих програма наставља.
Експерти су уверени да је главни циљ САД да нанесе удар руском пројекту авиона МС-21. Ова јединствена летелица прети да уништи дуопол Боинг и Ербас на глобалном тржишту производње авиона. Раније су Сједињене Државе већ покушале да зауставе пројекат, лишавајућу га композитних материјала. А композитно црно крило је „ноу-хау“ руског авиона. Услови пројекта су се се заиста променили, али Русија је решила овај проблем тако што је заменила стране компоненте својим, руским. Стога је Вашингтон отишао корак даље.
Најсложенији и најскупљи део на МС-21 је мотор. А најновији руски авион је опремљен америчким мотором PW1400G-JM компаније „Прат енд Витни“. Забрана испоруке тог мотора могла би да стави тачку на руски пројекат.
Руски авион са руским мотором
Међутим, то више није могуће. Прошле недеље МС-21 је извршио свој први лет са мотором ПД-14 руске производње. Ово је огромно достигнуће за руску индустрију мотора и авиона. Заправо, Американци су се уплашили оваквог напретка.
„САД овим санкцијама убијају две муве једним ударцем. Не дозвољавају Русији да се технолошки развија. И не дозвољавају да истиснемо са руског тржишта њихове омиљене фирме“, сматра главни уредник сајта „Авиа.ру“ Роман Гусаров.
Руске авио-компаније могу постепено да престану да купују америчке авионе у корист домаћих. Потражња у Русији за авионима МС-21 може да обезбеди велики посао фабрици у наредним деценијама.
„САД добро знају да ће МС-21 полако потискивати ’Боинг‘ са руског тржишта. Руски авиони су и новији, и јефтинији. Десет авиона ’Боинга‘ вреди милијарду долара, а на нашем тржишту лети их на стотине. Односно, реч је о десетинама милијарди долара. Што више Американци успеју да одложе комерцијалну експлоатацију авиона МС-21, то ће више зарадити на нама. Јер ми не само да купујемо њихове авионе него и трошимо новац на њихове делове и одржавање. А то је још која десетина милијарди. Нико не би желео да изгуби такву златну коку“, објашњава Гусаров.
„Морамо признати да су америчке санкције пример нелојалне конкуренције. САД покушавају да створе проблеме конкурентима који развијају своју индустрију цивилних авиона“, слаже се шеф аналитичког одељења AMarkets Артјом Дејев.
А ове санкције можда нису последње. „Што је ближа примена пројекта МС-21, то је већи притисак санкција“, убеђен је Гусаров. Он наводи пример да ће можда Американци рећи да је Русија наводно украла технологију из САД и да је зато конструисала руски мотор ПД-14. На основу тога Американци могу забранити рад ових мотора широм света. На крају, МС-21 може остати и без америчких, и без руских мотора. А то је срце авиона.
И Европљани стрепе од руске конкуренције
Међу ризицима је и сертификација МС-21 и руског мотора од стране европског регулатора. Брисел заправо није превише заинтересован за успешан завршетак руског пројекта, јер је МС-21 конкурент не само „Боингу 737“, већ и „Ербасу А320“. Европљанима је ионако тешко да се боре против америчке корпорације на светском тржишту, а сада је још и Русија ту са својим МС-21. Руска авио-компанија „Аерофлот“ у свом парку има углавном авионе „Ербас“, али руски превозник је већ постао главни купац МС-21. Стога Европљани нису ништа мање заинтересовани од САД за стопирање главног руског пројекта цивилног авиона. Друго је питање да ли ће се они усудити на тако очигледну нелојалну конкуренцију.
Што се тиче војних авиона, не би требало да буде проблема са америчким компонентама. „У војној авијацији већ дуже време не користимо стране компоненте“, саопштили су из ОАК.
Не би требало да страда ни авион Ил-114-300 са руским мотором, који је прошле недеље узлетео. Првобитно је конструисан само од руских компоненти, јер се овај авион прави за руске регионе, што значи да мора бити јефтин, отпоран на руске мразеве и имати могућност да слети чак и на лоше аеродроме.
Али ССЈ-100 и МС-21 су осетљиви на америчке санкције. Зашто и ови авиони првобитно нису били потпуно од руских компоненти?
„Ови пројекти су настали почетком двехиљадитих, када је Русија још увек веровала у међународну сарадњу, у слободу тржишта, да ћемо на међународном конкурсу одабрати најбоље производе и интегрисати их у нови авион. То је урађено када је направљен ССЈ-100. Пројекат МС-21 је започет на исти начин. Међутим, током његове реализације почео је рат санкцијама“, објашњава Гусаров.
Позитиван моменат свих ових санкција је управо у преокрету до ког су довеле – у замени увезених производа и стварању сопственог производа са додатом вредношћу.
ОАК је већ покренуто пројекат ССЈ-Њу. Овде се не ради о стварању новог авиона, већ о замени увезених компоненти на већ постојећем ССЈ-100. У почетку се ССЈ-100 састојао од 60-70 одсто страних делова. Међутим, захваљујући новом пројекту, огромна већина делова авиона требало би да буде руске производње. „Ми смо технолошки порасли и модернизовали се за једну деценију. Научили смо да правимо делове доброг квалитета, који нису нимало лошији од страних добављача. Али процес замене увозних компоненти захтева време и додатне трошкове, које ћемо морати да прихватимо“, каже Роман Гусаров.
Једна од болних тачака Русије је неразвијена радио-електронска индустрија. „Само на пољу електронских компоненти руска авијација користи око 50 одсто домаћих производа, а остатак се испоручује из иностранства. У свемирској сфери удео руске електронике је 80 одсто, у одбрамбеној индустрији 60 одсто. Све ове области критично зависе од испорука из иностранства“, истиче Дејев.
„Стога ће најбољи одговор Русије на ове непријатељске потезе САД бити превазилажење санкција коришћењем свих унутрашњих резерви и ресурса, рада и мозга, сматра Гусаров. „Продаја једног МС-21 у Русији значиће један ’Боинг‘ мање који нису купили наши превозници“, закључује он.
Прочитајте и:
- Страх од конкуренције: Америка жели да сломи крила руском „авиону 21. века“
- Медведев: Утицај америчких санкција на Русију и Кину практично ништаван
- Америка сад и званично: Русија је наш непријатељ
Погледајте и презентацију авиона МС-21 са видео-блога Дмитрија Рогозина: