Легенда каже да је током монголско-татарске инвазије цео град Китеж нестао под водом језера Светлојар. Постоји веровање да га је Бог стотинама, можда и хиљадама година скривао од очију непријатеља. Сматра се да ће се пре или касније појавити још једно насеље у Нижњеновгородској области ─ древни град Китеж или такозвана руска Атлантида.
Атлантида је била потопљена јер су њене становнике због грехова казнили богови. У Русији постоји слична легенда, међутим, она нема никакве везе са гресима. Разлоге за потапање овог града требало би тражити у духовној чистоти његових становника.
Према легенди, током монголског похода на Русију Бату Кан је сазнао да постоји диван град Китеж, којим је свакако желео да влада. Руски заробљеници одали су Бату Кану локацију Китежа, јер он сам никада не би стигао до града кроз густе заволошке шуме.
Заиста, без асфалтираних путева и путоказа прилично је тешко доћи до језера Светлојар. Можемо само да замислимо колико је било тешко доћи до тих забачених места током пролећног отапања снега или јесењег блата када асфалтирани путеви нису постојали.
Али упркос густим шумама, Бату Кан је ипак са својом војском стигао до обала језера Светлојар, где се налази Китеж. Град није имао никакво утврђење, а становници чак нису хтели ни да се одупру освајачима. Када је Кан наредио да се нападне Китеж, са свих страна су из земље почели да извиру водени потоци који су у за неколико тренутака прогутали читав град.
Рониоци су дно језера Светлојар више пута истраживали како би пронашли легендарни град Китеж. Сам град није пронађен на дну, али ипак постоје посредни докази који могу да говоре о истинитости легенде.
Утврђено је да је старост језера око хиљаду година, односно да је у геолошким размерама Светлојар још увек младо језеро. У центру језера налази се дубље удубљење, старо само 700-800 година. Ови датуми се тачно уклапају у године Канове инвазије на Русију у првој половини 13. века.
Подаци о истраживању дна готово се поклапају са легендом: на обали језерца налазио се Китеж-град, а пре 800 година језеро је поплавило град, о чему сведочи и удубљење на дну. Ипак, ово је само једна од верзија, нико није искључио могућност деловања крашких вртача, које се често налазе на овим местима.
Око језера Светлојар направљена је стаза. Према предању, верници би требало да обиђу језеро један или три пута, важно је да не буде два пута, у смеру казаљке на сату, читајући молитве, да би добили Божји благослов.
Језеро обилази велики број верника. О томе сведоче иконе везане тракама за стабла око језера и свеће и лампе остављене поред крстова. Верује се да се језеро мора обићи са упаљеном свећом у руци, а чак и ако се свећа угаси, она мора да се остави поред крста на самом крају стазе.
До језера Светлојар може се доћи за сат и по аутомобилом од Нижњег Новгорода или за шест сати од Москве.
Прочитајте још: