Куда на одмор после короне

Шта то беше безбрижно путовање, питање је које би сваки становник ове планете могао да постави себи само девет месеци од почетка кризе изазване короном. Како ћемо их планирати у будућности и где ћемо најпре отићи када се границе отворе, дилеме су о којима сигурно размишљају туристички стручњаци у потрази за што бољим решењем за опоравак туризма.
Sputnik

На почетку вакцинације која би, претпоставља се, могла да стави тачку на ову кризу, и даље је све неизвесно. Све осим финансијских губитака из прошле године, које су многи већ сабрали. За првих осам месеци 2020. године број међународних путовања је у односу на исти период 2019. пао за 70 одсто, а само у јулу за 81 проценат, пише „Политика“.

Према предвиђањима Радне групе Светске туристичке организације УНВТО-а, трећи квартал 2021. могао би значити почетак опоравка међународног туризма. Рачуница показује да су економски губици које је претрпела глобална туристичка индустрија од почетка пандемије осам пута већи од оних регистрованих у економској кризи 2009. године. У том периоду је на свету забележено 700 милиона долазака међународних туриста мање у односу на исти период 2019. године, што је губитак од 730 милијарди долара, наводи УНВТО.

 

Куда на одмор после короне

 

И док светски туристички стручњаци кажу да очекују агресиван програм опоравка у свим земљама, Србија бојажљиво припрема терен, а хотелска индустрија се нада да ће опоравак кренути већ од пролећа. Проф. Георги Генов, директор Удружења хотелијера и ресторатера Србије Хорес, каже за „Политику“ да су до сада 92 хотела и 204 ресторана у Србији добила сертификат „Чисто и безбедно” и да је циљ да што више њих у будућности пружи безбедност туристима. То је важно, не само да их привучемо него и задржимо у будућности, сматра он.

„Морамо да рачунамо на то да ће у будућности код туриста бити доминантна два осећања – страх од нехигијенских простора и од боравка у затвореном с већим бројем људи. Зато морамо да размишљамо у том правцу и да будемо спремни на промене које ће се догодити. Није довољно само добити сертификат него и спроводити све мере како би туристи били сигурни и како би се враћали“, објашњава Генов.

Зато су пре добијања сертификата хотеле и ресторане обилазили тајни гости који су утврђивали на терену да ли објекат испуњавају све услове за добијања сертификата, а контроле се настављају и после. Генов каже да већ сада има објеката у којима су уочене неправилности, те да ће кренути да их опомињу, а онда, по потреби, и да одузимају сертификате.

„Ми овај период морамо да искористимо како бисмо исправили све што до сада није било добро. Као да се са туристима, посебно страним, први пут сусрећемо. Све ће бити другачије, макар у првих неколико година после короне, јер ова епидемија ће нам много тога у животу, па и у туризму, одређивати у будућности“, каже наш саговорник.

На питање где очекује да ће туристи најпре пожелети да оду – на море или планину и да ли ће се приоритети и избор дестинација мењати, Генов каже вероватно на море, али многи ће, сматра, у будућности сигурно чешће посећивати и села у Србији која су тек сада упознали.

„Ако то желимо да искористимо, и на овим дестинацијама морамо да побољшавамо услугу, јер гости лако одустају и врло брзо нађу нова интересовања и дестинације на којима могу да добију више“, каже он.

Генов сматра да ће трка за гостима бити непрекидна, а да Србија која није чланица ЕУ мора да прати активности ових земаља.

„Једини начин за превазилажење кризе јесте да државе делују координирано усклађивањем ограничења путовања како би туристима када опоравак крене врло брзо вратили самопоуздање и задржали их. Корона ће још дуго диктирати правила“, закључује наш саговорник.


Прочитајте још:

Коментар