Светска банка је проценила да је црногорска економија у 2020. години имала реални пад од 14,9 одсто, да би у овој години могла имати раст од 6,1 одсто, а у 2022. раст од 3,9 одсто. Због прошлогодишњег пада бруто домаћи производ (БДП) сада има нижу основицу и морао би да има раст од 20 одсто да би достигао номинални износ из 2019. године.
Према пројекцијама раста из извештаја СБ, то би се могло десити тек у 2025, преносе „Вијести”.
Прогнозе за регион
Најбржи опоравак, према пројекцијама СБ, имаће Србија чија је економија у прошлој години имала пад од два одсто док се у 2021. години прогнозира раст од 3,1 одсто, чиме би математички већ ове године имала БДП на нивоу из 2019.
Економија Хрватске, која такође има велики зависност од туризма као и Црна Гора, у прошлој години је, наведено је у извештају, пала за 8,6 одсто. Из Светске банке очекују да ће економије ове државе у овој години имати раст од 5,4 одсто, а у наредној од 4,2 одсто, чиме би се вратила на ниво из 2019. године.
БДП Босне и Херцеговине лани је имао пад од четири одсто док би, према пројекцијама СБ, његов реалан раст у овој години износио 2,8, а у наредној 3,5 одсто. За две године би се, према овим пројекцијама, опоравила и економија Албаније која је прошле године имала пад од 6,7 одсто, јер се ове године очекује раст од 5,1, а у наредној од 4,4 одсто.
До 2023. године и ниво БДП-а Македоније би могао бити враћен на преткризни ниво, јер је лани имао пад од 5,1 одсто, док се ове године очекује раст од 3,6, а у наредној од 3,5 одсто.
Тзв. Kосову ће требати три године за номинални опоравак, јер је лани имао пад економије од 8,8 одсто, док се у овој години очекује раст од 3,7, а у наредној од 4,9 одсто.
СБ подсећа да су најтеже погођене пандемијом оне државе чије економије у великој мери зависе од услуга и туризма, као и оне које имају јаке трговинске или финансијске везе са еурозоне, док су мање погођене и брже ће се опоравити економије засноване на производњи и пољопривреди.
Раст може бити слабији
У новом извештају СБ очекује да ће дуже трајати опоравак економије него у прогнозама објављеним у јуну прошле године.
„Због поновног оживљавања ковид-19, предвиђа се да ће темпо опоравка 2021. године бити спорији него што се првобитно очекивало. Сада се очекује да ће 2022. године ефекти пандемије постепено слабити и опоравак трговине и инвестиција узимати замах. Ти изгледи су, међутим, и даље врло неизвесни, а раст би могао бити слабији него што је предвиђено ако пандемија потраје дуже него што се очекивало, пооштре се услови вањског финансирања или поново ескалирају геополитичке тензије”, наводи СБ у извештају објављеном 6. јануара.
Из ове институције наводе и да су сада изгледи за раније очекивани раст у 2021. замагљени наглим растом несигурности због пораста нових случајева обољевања од ковида, „што је допринело социјалним немирима у неким земљама, као и ризик од поновне ескалације геополитичких тензија”.
„Неколико државе еурозоне приморано је на поновну успоставу ’закључавања‘ - ограничавања кретања и рада широм земље, која могу ослабити вањску потражњу у земљама Европе и централне Азије, као и узроковати пад потрошње и инвестиција. Ако се пад путовања продужи, исходи раста би могли бити много слабији, посебно у економијама које зависе од туризма. Kашњења у производњи, набавци или дистрибуција ковид-19 вакцина, нижа ефикасност вакцине од очекиване или наставак ограничења која се односе на пандемију такођер могу одгодити економски опоравак”, навели су из Светске банке.
Из Владе Црне Горе је најављено да очекују у овој години приходе у туризму у нивоу од око 55 одсто из 2019. године када је формално остварено 1,2 милијарде еура. Према подацима Централне банке на крају септембра прошле године, Црна Гора остала је без 880 милиона еура од страних туриста у односу на исти период 2019. године.
Искористити новац из европског инвестиционог плана
У публикацији, СБ је објаснила да због растућих фискалних обавеза у региону земље имају смањен простор за фискалну подршку, те да ће се државни буџети додатно „растезати” неопходним додатним давањем за сузбијање корона кризе.
„Очекује се корист коју ће регион имати због недавно усвојеног економско – инвестиционог плана који ће мобилизовати новац за подршку одрживој повезаности, дигиталној економији, људском капиталу, зеленој и дигиталној транзицији...”, оцена је СБ.
ЕУ је крајем октобра усвојила економско-инвестициони план за Западни Балкан са циљем да поспеши дугорочан привредни опоравак регион, а у коме се налази значајан инвестициони пакет који ће мобилисати до девет милијарди еура за регион. Владе треба да припреме пројекте које ће кандидовати за овај инвестициони план.
Из СБ су ревидирали и прогнозе о паду црногорске економије у прошлој години, са 12,4 одсто колико су навели у јесењим прогнозама на садашњих 14,9 одсто. У јуну прошле година прогнозирали су пад од 9,3 одсто.