Даница Павловић, доктор биологије и научни сарадник на Институту за физику Универзитета у Београду, једна је од добитница националне стипендије у оквиру престижног међународног програма Лореал — Унеско „За жене у науци“.
Иако има тек тридесет година, вишеструко је награђивана и стипендирана због изузетних резултата и посвећености у раду. Иза ње је 25 публикација у врхунским међународним научним часописима, а истраживања већ имају велику примену.
Изуми за цео свет
Наука којом се бави уједињује фотонику и биологију, а ова млада дама заправо проучава интеракцију светлости и биолошке материје. Биолози користе инструменталне технике које им је дала фотоника, микроскопе, спектроскопе и ласере да би анализирали биолошке структуре или механизме биолошких процеса.
„У биомедицини се ове технике користе за развој оптичке дијагностике, терапије базиране на светлости, са друге стране, биологија нам даје материјале који су инспирација за развој нових фотоничних материјала који се користе у технологији. У лабораторијама за биофотонику и биофизику Института за физику у Београду користимо најсавременије микроскопске и друге технике. Оно што анализирамо су биолошки узорци, од еритроцита и хемоглобина, ћелија рака дебелог црева, дентијског ткива у зубима, до разних структура код инсеката“, објашњава Павловићева.
Микроласер од нове свиле
Лореалову стипендију добила је за реализацију пројекта који се бави истраживањем свилених материјала, заправо оних који су добијени модификацијом природне свиле коју производи свилена буба.
Наука је показала да је природна свила најчвршће природно влакно познато човеку, да поседује механичка, еластична и електрична својства, има оптичку транспарентност и да је биокомпатибилна, то значи да постоји могућност да се примени у биолошким системима.
„Такође је познато, али недовољно истражено, да модификацијом структуре свиле, односно материјала, можемо да мењамо ова својства. Управо то је циљ мог истраживања, да променом структуре свилених материјала утичемо на њихова механичка, еластична, оптичка и електрична својства. Те промене ће бити изазване ласерском реконструкцијом материјала, холографским записом 3Д информације, увођењем честица које ће преобликовати структуру тог материјала. Крајњи циљ је да се изради нови тип материјала који је еколошки безбедан и једноставан за обраду, а испитиваћу и могућност његове употребе у развоју нових типова сензорских уређаја, оптичких сензора, влакана и микроласера који ће се користити у биомедицини и фотоници“, износи Павловићева план.
Сарадња са Беолорусијом
Она додаје да уопште не размишља да научни рад настави ван граница Србије, јер у Институту за Физику има сјајне услове, на докторским студијама боравила је у Шпанији, Португалији и у Немачкој, имала је прилику да на великим научним институтима види како функционише рад са више новца и које могућности даје. Каже да све то може да се постигне у Србији.
На Институту за физику има могућност да сарађује са различитим институцијама, са највећим немачким научним постројењем из Хамбурга, „Дејзијем“, са Карлинска институтом у Шведској, Белоруском академијом наука у Минску и „Јожеф Штефан“ институтом из Словеније.
Највећа жеља Данице Павловић у новој години је да корона нестане и да се отворе границе, јер то значи да почиње реализација једног од њених важних пројекта, заправо, међудржавног пројекта Србије и Белорусије у Минску.
„Са Белорусијом имамо сарадњу која се тиче развоја биоматеријала и могућности израде оптичких сензора и микроласера који ће се користити у биомедицини. У нашој лабораторији за биофотонику истражујемо различите типове биолошких материјала, попут полисахарида, хитина који је градивни елемент у телу инсеката на спољашњем скелету. Ту је и свила коју ћу истраживати, испитујемо материјале, модификујемо их, уписујемо у њих информације попут тродимензионалних решетака, микрометарских и нанометарских структура које нам даље омогућавају да их користимо за израду микросочива или микроласера, то ће нам омогућити да имамо циљану активацију неких лекова у ткивима“, каже Павловићева.
Улагање у свилу и промоцију науке
Ова млада научница каже да јој много значи што је добила награду, прво због тога што ће пет хилада евра уложити управо у истраживање свиле, али и због промоције науке, посебно због младих који на насловницама треба да виде и овакве садржаје, јер оно што им се нуди припада систему вредности који тако и не може да се назове.
Циљ међународног програма „За жене у науци“ је да широм света, а тако и у нашој земљи, подржи изванредне жене истраживаче, које својом посвећеношћу, достигнућима и визијом доприносе напретку науке и друштва. У Србији се у оквиру ове иницијативе већ десет година у партнерству Комисије Републике Србије за сарадњу са Унеском, Министарства просвете, науке и технолошког развоја и компаније Лореал Балкан награђују најбоље младе научнице.
Поред Данице Павловић, стипендију су добиле и две научнице из Новог Сада, Јелена Владић, доктор технолошког инжењерства и научни сарадник на Катедри за Биотехнологију и фармацеутско инжењерство Технолошког факултета и Ана Томас Петровић, доктор медицине и асистент на Катедри за фармакологију, токсикологију и клиничку фармакологију Медицинског факултета.