Челић, поводом све чешћих гласина да Америка жели Суроија за председника, истиче да је оваква могућност реална, јер је Сурои био и остао амерички човек. Сурои је, како каже, интересантна личност са живописном биографијом, а има велике политичке амбиције, што је више пута и показао.
„Сурои је својевремено имао и политичку странку ОРА, која је била парламентарна крајем 2000. Још тада — и то нико није крио — на страну те политичке опције стале су САД, али тада странка још није имала јавну подршку, а касније се и угасила. Он има добре односе са албанским лобијем у Америци и могуће је да се зато и протежира за функцију за коју се помиње“, сматра професор Челић.
Америка и раније „бирала“ косовског председника
Ипак, да ли ће или не Сурои сести у фотељу Хашима Тачија, наш саговорник каже да зависи , пре свега, од страног фактора.
„Није нужно да он буде човек странке као кандидат за председника тзв. Косова, јер смо и до сада имали прилике да видимо да у тим изборима кључну реч имају странци. Сетимо се времена када су беле коверте са именом ’председника‘ доношене директно из америчке амбасаде и зато и не искључујем могућност да се и овога пута тако нешто деси, небитно ко шта планира од других политичких актера из албанског корпуса“, истиче професор Челић.
Није искључено, сматра он, да би и Америка, али и Немачка биле задовољне да Сурои буде тзв. предсеник, а Аљбин Курти премијер тзв. Косова.
У осврту на биографију Суроија, наш саговорник подсећа да је он био члан приштинске делегације на преговорима у Рамбујеу, како каже, а лично га се сећа са преговора у Бечу, који су се одвијали под окриљем Унмика у организацији Марти Ахтисарија.
„Иако је делегација имала шефа Скендера Хисенија, Сурои је ’дефакто‘ био шеф те делегације. Последњих годину или две чини се да има доста сличне ставове са покретом Самоопредељење по многим питањима, ако је судити по његовим изјавама. Сурои по мени заступа екстремне ставове“, додаје Челић.
Сурои или не, Србима ни из џепа, ни у џеп
Кад је реч о дијалогу с Београдом, Челић каже да ако би Сурои био председник тзв. Косова, треба имати у виду да је он више пута изјавио да Косово није искористило мишљење Међународног суда правде из 2010, по коме проглашење независности Косова није изашло из оквира међународног права, те да је замерао због упуштања Приштине у преговарачки процес, који је по њему постепено деградирао преговарачку позицију Косова. Челић ипак додаје да је, што се тиче Срба, њима свеједно ко ће доћи за Тачијевог наследника.
„У принципу, нама ни из џепа, ни у џеп. Ко год био на тој функцији од Албанаца, сви исто мисле и траже. Једина разлика је у томе што би Сурои, с обзиром на његову упечатљиву личност, свему томе могао да дâ неки лични печат, у смислу начина наступања на тим преговорима, ако би их уопште било“, констатује професор Челић.
Он сматра да би Сурои могао да окупи око себе круг интелектуалног дела друштва Албанца на Косову и Метохији, који би се разликовао од онога што су до сада Албанци приказали на преговорима и уопште, али да у суштини ставови не би били другачији него до сада.
Противник ЗСО
Сурои је и 2010. године био кандидат за председника Косова, а у последње време истицао је како је Косово отворило врата Србији ка Америци преко Вашингтонског споразума. Такође, има став да Косово мора да постане „права“ држава, одговорна за своје грађане, као и да се Западни Балкан интегрише у Европу кроз „мини ЕУ“, истичући да она није могућа без дефинисања статуса Косова — као међународно признате државе.
Противник је прихватања фусноте, легитимисања српске позиције и прихватања споразума о Заједници српских општина, јер је то, како је тврдио, територијална аутономија. Залаже се за одлазак међународних мисија, јер сматра да су одрадиле свој задатак, уверен да Косово не може да буде самостално док год су мисије присутне.
Поводом суђења челницима ОВК у Хагу, став Ветона Суроија да је подизање оптужнице Специјалног тужилаштва против Хашима Тачија „драматичан почетак ослобађања заробљене државе“, изазвао је оштре реакције многих политичких актера у Приштини.