Не сумња у то добар познавалац криптовалута Марко Николић, који напомиње да на сумњиве работе за сада ипак отпада мали проценат укупног трговања у криптовалути.
Координацијом Европола разоткривена трговина дрогом
Нема сумње, међутим, да је вредност нелегалног пословања које је разоткривено у Немачкој, у сарадњи са властима САД, Аустралије, Велике Британије, Данске, Швајцарске, Украјине и Молдавије, уз координацију Европола била огромна.
Немачки истражитељи су затворили то, како се верује, највеће илегално тржиште на Даркнету, односно на Даркмаркету, на коме се осим дрогом и фалсификованим новцем, углавном трговало украденим подацима о кредитним картицама, анонимним СИМ-картицама и малвером, софтвером који је направљен да нанесе штету рачунарским системима или мрежама.
Сервери Даркмаркета су искључени, заплењено је више од 20 сервера у Молдавији и Украјини, а 34-годишњи Аустралијанац, за кога се сумња да је био оператер, ухапшен је на немачко-данској граници и налази се у притвору, саопштило је државно тужилаштво у Кобленцу.
На Даркнет се долази наменски
Николић за Спутњик објашњава да је Даркнет део интернета који није баш приступачан свима који интернет редовно користе и да се ту долази наменски због одређених ствари које су повезане са криптовалутама и нелегалном трговином.
„И пре овога су криптовалуте повезиване са трговином тим нелегалним стварима. Наводно је због тога порасла и цена те робе, али и криптовалута, јер су биле на цени на тим дарквеб адресама на којима се тргује свим, од дроге до оружја. То је постало опасност за државе и за безбедност и онда су кренуле да се баве тиме, да уводе регулативе, па је и Србија недавно донела закон о дигиталној имовини“, истиче наш саговорник.
Он, ипак, напомиње да се технологија развија много брже од науке и доношења закона, тако да неке ствари није лако регулисати и тешко је ући у траг таквим појавама.
„У последње време се дешавају и велике крађе криптовалута зато што је њихова цена висока. Цена биткоина је данас 35.000 долара и лако је да се пренесе велика количина тог новца, практично у три клика, у туђи дигитални новчаник“, објашњава Николић.
Криптовалуте ко створене за илегалу
То што су криптовалуте децентрализоване јер их не контролише ниједна држава, нити централна банка, што их је захваљујући блокчејн технологији немогуће фалсификовати и што нуди анонимност јер се њихов власник не зове именом и презименом, него шифром коју само он може да откључа, чини се да су као створене за илегалне трансакције.
Случај разоткривања пола милиона корисника који су у криптовалути трговали дрогом и фалсификованим новцем у вредности од 140 милиона евра, међутим, указује да је могуће ући у траг онима који манипулишу тим валутама.
„Људи који се годинама тиме баве и прате те случајеве, повезују трансакције са одређеном робом и људима. За то су задужени стручњаци за високотехнолошки криминал. Није лако ући томе у траг и доказати да се ради о конкретним лицима и конкретној роби, али очигледно, док су биле у питању толике трансакције и толика заплена, некоме је било јасно да се ту ради о нечему што је сумњиво. Зато су вероватно и успели да открију тај ланац. То није први пут“, каже Николић, који је уверен да ће се све више радити на томе да се такве нелегалне ствари откривају.
По његовој оцени, акција немачких органа под окриљем Европола је до сада највећи откривени ланац такве трговине. Он сматра да ће са растом цене криптовалута доћи и до раста таквих трансакција, али и да у будућности можемо очекивати да ће бити откривани овакви нелегални системи.
Николић не доводи у сумњу да треба стати на пут таквим стварима, али и напомиње да је до сада процентуално јако мали део трговања у криптовалути, не већи од пет одсто, отпадао на нелегалне послове.