Нових 25 милиона корисника на Телеграму — људи не желе да буду таоци туђих монопола

На нагли скок броја корисника друштвене мреже Телеграм, нових 25 милиона корисника, није утицала само цензура коју су постепено уводиле конкурентске друштвене мреже сличног типа. Утицало је и незадовољство променом услова приватности главног конкурента — Воцапа.
Sputnik

Многим корисницима Воцапа не допада се што ће политика приватности ове компаније више личити на Фејсбукова правила, јер мисле да ће њихове поруке и активности бити праћене и коришћене у нејасне сврхе, сматра новинар Зоран Станојевић.

Хоће ли Телеграм поћи стопама Воцапа

„Знам пуно људи у Србији, не само у Америци, који су одлучили да угасе налог на Воцапу и траже алтернативне апликације на које би могли да пређу. Углавном се спомињу Сигнал и Телеграм“, каже он.

Промена политике приватности је тако, према мишљењу нашег саговорника, основни разлог због којег је Телеграм за само 72 сата добио 25 милиона нових корисника широм света.

Слично мишљење дели и оснивач Телеграма Павел Дуров.

„Људи више не желе да мењају своју приватност за бесплатне услуге. Не желе да их технолошки монополи, који мисле да све што желе може да им прође док имају критичну масу корисника, држе као таоце“, рекао је он коментаришући нагли скок корисника Телеграма.

Према Дуровљевим речима, чини се да је његова компанија одлучила да искористи незадовољство корисника Воцапа.

„Са пола милијарде активних корисника и убрзаним растом, Телеграм је постао највеће уточиште за оне који траже комуникациону платформу посвећену приватности и сигурности. Ову одговорност схватамо врло озбиљно. Нећемо вас изневерити“, поручио је Дуров корисницима.

Велика навала корисника је и на другу сличну комуникациону платформу Сигнал, чије је руководство објавило да је дошло до кашњења у слању верификационих кодова због великог броја људи који желе да се придруже Сигналу.

Оно чега се Станојевић прибојава, јесте да ће се Телеграм понашати у складу са изјавом Павла Дурова, „док их нека велика риба из ИТ света не купи и у неком тренутку присили да мењају услове понашања“.

„Воцап такође није планирао да мења услове понашања, али то се догодило. Не кажем да ће Телеграм ускоро променити услове понашања, само кажем да не мора да значи да ће заувек бити неутралан по разним питањима, као што је то данас“, сматра он.

Што се нашег региона тиче, Станојевић наглашава популарност Вајбера, чија је апликација постала својеврсна обавеза; међутим, мода може и да се промени — уколико већина почне да користи Телеграм или Сигнал, ове апликације ће постати обавеза и није немогуће да постану доминантне.

„Тешко је сада рећи да ће тако нешто да се догоди, а посебно је тешко због тога што треба видети како ће се људи снаћи и да ли ће бити задовољни интерфејсом новог програма за комуникацију. Ово што Телеграм и Сигнал сада доживљавају, директна је последица незадовољства Воцапом, а не задовољства Телеграмом. Значи, ово није природан избор људи, већ су они на то на известан начин присиљени. Треба да видимо шта ће бити са Телеграмом када људи стану и сагледају да ли је то заиста најбоља опција“, каже Станојевић.

Укидање налога по стаљинистичкој методи

За ИТ консултанта Војислава Родића, тренутни успех Телеграма последица је пузајуће цензуре која се догађа од половине прошле године, а која је интензивирана последњих дана.

Оно што он наглашава јесте опасност да и ова комуникациона друштвена мрежа подели судбину са недавно угашеним Парлером.

„Ако се, а само их је неколико, власници оперативних система договоре, или један по један, укину гостопримство Телеграму, јако ће се смањити број корисника и јако ће се смањити могућност његовог коришћења, осим на Линукс платформи. А колико има оних који свакодневно користе Линукс? Према томе, Телеграм сада доживљава процват, видећемо колико дуго и видећемо каква ће му бити судбина. Пошто се на Твитеру већ појављују поруке које су јавни позиви Еплу и Гуглу да обрате пажњу шта се дешава на Телеграму“, каже Родић.

Родић не случајно упозорава на објаве на Твитеру које звуче као упозорења великим ИТ компанијама да обрате пажњу на то ко почиње да користи Телеграм, јер се, према његовим речима, досадашња цензура на друштвеним мрежама вршила по обрасцу карактеристичним за комунистичке диктатуре — група радника упозорава руководство компаније на „девијацију“ (као што је био случај са Амазоном и Парлером) или то јавно, путем поруке на друштвеним мрежама, као што су некада упозоравали Стаљина путем писама, ураде „радни људи“. По том обрасцу укинут је Твитер налог Доналду Трампу и угашен је Парлер. Остаје да се види хоће ли се нешто слично догодити и Телеграму, закључује Родић.

Коментар