Избор Лашета за лидера ЦДУ, према речима дописник РТС-а из Немачке Ненада Радичевића, није превелико изненађење. Резултат гласања био је релативно тесан имајући у виду да је Лашет освојио 521 глас, а главни противкандидат и некадашњи шеф посланичког клуба ЦДУ Фридрих Мерц 466.
„Заправо се догодила ситуација слична претходним унутарстраначким изборима када је са тесном разликом победила Анегрет Крамп-Каненбауер, која је као и Лашет била својеврстан кандидат континуитета политике Ангеле Меркел. Да су гласали чланови ЦДУ, а не делегати, Лашет вероватно не би победио. Овако, гласали су практично локални функционери ЦДУ, њих 1.001, па је у том смислу било за очекивати да ће он вероватно успети да издејствује победу, нарочито јер је премијер најмногољудније немачке покрајине која у оквиру ЦДУ-а даје највише делегата на Конгрес, њих скоро 300“, оцењује Радичевић.
Може ли Лашет „ући у ципеле“ Ангеле Меркел и на месту канцелара
Армин Лашет је, сматра саговорник Спутњика, на неки начин поприлично добар наследник Ангеле Меркел у смислу да је реч о човеку који ју је свесрдно подржавао по питању мигрантске политике и многих других тема.
„Може се рећи да је веома близак и њеном становишту по питању заштите животне средине и климатских промена, односно прилагођавања економије новом времену. Оно по чему се он понешто разликује од ње и што је замерао канцеларки јесте да она својевремено није довољно брзо реаговала на предлоге из Париза о реформи Европске уније и у том смислу је веома близак Емануелу Макрону и са њим има веома добру сарадњу“, каже Радичевић.
Избор Лашета за шефа странке, подвлачи Радичевић, не значи аутоматски да ће он бити кандидат коалиције ЦДУ и Хришћанско-социјалне уније (ЦСУ) за канцелара Немачке.
„Наредних месеци ћемо видети да ли ће се он изборити за место канцеларског кандидата, будући да у општој популацији није веома популаран. Његова популарност се истопила у оквиру ове пандемије када је деловао релативно неодлучно, за разлику од његовог колеге из Баварске, шефа СЦУ Маркуса Зедера, који бележи рекордну популарност и који се помиње као могући канцеларски кандидат ове две странке на следећим изборима. Као могући кандидат помиње се и актуелни министар здравља Јенс Шпан, који је иначе најближи сарадник Армина Лашета. Тако да је сасвим могуће да Лашет неће бити нови канцелар, већ да ће то бити неко други“, напомиње Радичевић.
Борба за канцеларског кандидата одредиће даљи рејтинг ЦДУ
Како каже, пуно тога зависи од тога како ће у наредним месецима изгледати „борба“ за канцеларског кандидата.
„Уколико она буде поприлично „крвава“ и уколико буде много незадовољних њеним исходом, сасвим је могуће да се истопи тренутни, релативно добар рејтинг ЦДУ, који је негде на 36 или 37 процената. Тренутно тај демохришћнски блок има јаку популарност, између осталог и због управљања пандемијом, упркос очигледним грешкама и пооштравању мера. У том смислу пуно ће зависити од наступајуће борбе за канцеларског кандидата и да ли ће он бити сагледан само као продужена рука Ангеле Меркел, како многи виде Армина Лашета, или као неко независан, што је утисак који одаје Маркус Зедер“, примећује наш саговорник.
У сваком случају, додаје Радичевић, демохришћани су за новог председника добили једног поприлично виспреног и паметног политичара.
„Он је дуго у политици, буквално од своје 18 године и нешто је другачијег стила од Ангеле Меркел. Виспренији је и у неким сегментима чак можда мање дипломата од ње. Наиме, сада многи на друштвеним мрежама деле једну његову преписку из 2014. године у којој је тадашњем државном секретару САД Џону Керију, који је твитовао да Исламска држава мора бити уништена, спочитавао да је Америка подржавала терористе у Сирији. То је незамисливо чути од Ангеле Меркел, па он у том смислу има нешто другачији стил, али јој је по политици врло сличан“, каже Радичевић.
Лашетов однос према САД
Чињеница да је Лашет постао лидер највеће немачке странке сасвим сигурно ће утицати на односе према Француској, уверен је Радичевић.
„Он је веома близак Макрону и инсистира на том француско-немачком јединству по бројним питањима. Када је реч о односу према Америци не очекујем велике промене. Немачка ће се трудити да буде сарадник САД, али ће жестоко бранити своје економске интересе, а ту се као најспорнија тема помиње питање „Северног тока 2“. У том смислу верујем да ће Лашет наставити актуелну политику у којој Немачка настоји да избегне америчке санкције и да се тај пројекат настави,“ каже Ненад Радичевић.
Без промена става према Србији
Што се тиче Србије, Радичевић мисли да ће Лашетов однос остати исти као до сада и да се политика какву је водила Ангела Меркел неће мењати. Он, међутим, напомиње да би евентуални улазак „Зелених“ у будућу владу, која ће бити формирана након парламентарних избора на јесен, могао да донесе већи притисак на Србију по питању поштовања људских права и владавине права.
Иначе, Лашет је имао прилике да се сретне са председником Србије Александром Вучићем у Диселдорфу у мају 2018.године када су у седишту покрајинске владе разговарали о Европи и економској сарадњи. Вучић је раније данас честитао Лашету на избору.
Армин Лашет има 59 година, а од 2017. године премијер је најмногољудније покрајине Немачке, где је био и министар за интеграцију. Био је посланик у Бундестагу и Европском парламенту.