Кенет Либрехт је и аутор сајта snowcrystals.com, посвећеног физици снега.
„Ако узмете парче стакла, које је такође провидно, ударите га чекићем и смрвите у мале парчиће стакла, они ће такође бити бели“, каже Либрехт за „Лајвсајенс“.
Објашњава да је кључ у томе каква је интеракција светла са површином какво је стакло у односу на оно са површином састављеном од великог броја комадића, а то се може применити и на снег.
Како је установљено истраживањима оптике, када светло падне на неки објекат, оно кроз њега пролази, он га упија или рефлектује. Када светло падне на глатку површину, као што су стакло или лед, његов видљиви спектар пролази кроз њу, а да му пут простирања није измењен. Пошто људско око може да види само објекте тако што се се светлосни таласи од њих одбијају, или их они упијају, према научном објашњењу, стакло или лед изгледају провидно.
Међутим, у случају сломљеног стакла, постоји велики број неједнаких површина. Када светло падне на њих, оно се рефлектује и расипа у различитим смеровима.
Исто то се догађа и код снега, који је сачињен од стотина минијатурних кристала леда који имају различит облик и структуру.
Будући да ти кристали једнако одбијају светлост, његови зраци укључују све таласне дужине видљивог спектра (црвену, наранџасту, жуту, зелену, плаву, тамноплаву и љубичасту), које заједно, када се „помешају“, изгледају бело. Због тога наше очи виде снег као бео.
Ипак, снег може попримити и друге боје.
Либрехт објашњава да сметови снега, ледени брегови или глечери могу понекад да изгледају плаво када светлост уђе кроз њихове пукотине. Док ова светлост путује кроз снег или лед, безбројни ледени кристали је расипају. Што даље путује, то се више расипа. Будући да вода и лед апсорбују више црвене него плаве светлости, снег или лед изгледају као да су плави.
Позната је и појава црвеног или ружичастог снега, а она настаје од одређене врсте алги која живи у хладној води унутар снежних наноса. Такође, и други организми или материје у снегу могу му дати другу боју осим беле. Либрехт наводи да због тога снег заправо може имати било коју боју из спектра дугиних боја.
Прочитајте још:
- Зашто је тешко убити муву: Научници објаснили због чега је бржа од човека и како је победити /видео/
- Уметник из руског града науке ствара права ремек дела на снегу /видео/
- „Ово што нам шаљу је чиста пластика“: Снег се не топи на ватри ― о каквом феномену у Шпанији је реч