Момак рођен у Београду 1992. године никада није стигао до шансе да покаже шта зна у неком од највећих српских клубова, а недавно је у свом родном граду још једном потврдио каквим квалитетима, вештинама и карактером располаже.
Луковић је у дресу Сплита у мечу против ФМП у Железнику уписао 26 поена, пет скокова и четири асистенције, а још важније од тога убацио је тројку која је одвела његову екипу у продужетак, свега неколико тренутака пре краја регуларног дела меча.
После два продужетка ФМП је остварио победу резултатом 96:92, али је трофеј за најбољег играча меча добио управо Луковић.
Такви подаци упућују на закључак да се Луковић са 28 година налази на врхунцу каријере и да у наредном периоду од њега могу да се очекују још бољи резултати.
А пут до тога је био дуг – од екипе Меге у којој је поникао, преко немачког Трира, македонског МЗТ, словеначке Крке, шпанских Мурсије и Манресе, те Игокее и Приморске, екипа у којима је наговестио да најбоље од њега тек следи.
У Сплиту је добио пуну слободу, леворуки шутер на крилним позицијама – нешто као Тони Кукоч некада и за његову каријеру је фантастично што је баш у тој средини успео да испољи пун потенцијал.
Нажалост, у Србији за њега није било места, највећи клубови су се пре одлучивали за ангажовање странаца и покушаје да од својих талената направе играче, док је Луковић, попут бројних колега морао заобилазним путем да тражи своје место под кошаркашким сунцем.
Имајући у виду и околности у вези са репрезентацијом, такозваним „прозорима“, сукобима ФИБА и Евролига, те извесним одсуством НБА играча, селектор ИгорКокошков би могао да у своје планове уврсти 28-годишњака из Београда, који је демонстрирао да је сазрео за велика дела, а вероватно би помогао селектору да избегне да „ставља на четворку“ некога коме то није примарно радно место.