У последње време се у јавности све више разговара о утицају људске исхране на животну средину, и са добрим разлогом. Прехрамбена индустрија одговорна је за приближно четвртину свих антропогених емисија гасова са ефектом стаклене баште (ГХГ) у атмосферу и очекује се да ће њен утицај на климатске промене у будућности бити још већи.
Према извештају светске организације за храну тренутно је око 2 милијарде људи на свету погођено неким обликом несигурности у исхрани, од чега око 700 милиона пати од глади. Истовремено, Уједињене нације процењују да ће на свету до 2050. живети 9,8 милијарди људи. Раст популације и унапређење исхране становништва у земљама у развоју разлог су за очекивани пораст потражње за храном (за исхрану људи и стоке) од 70 одсто до средине 21. века.
Како би се загревање планете задржало испод границе од 1,5 степени Целзијуса, емисије ГХГ ће у наредних десет година морати да доживе значајан пад, што значи да је неопходно хитно пронаћи начин за смањење утицаја прехрамбене индустрије на климатске промене. Један од тих начина подразумева и знатно већу улогу инсеката у нашој исхрани.
Производња меса као велики извор гасова са ефектом стаклене баште
Није тајна да када говоримо у утицају исхране на климатске промене највише мислимо на производњу меса која је одговорна за 58 одсто свих емисија из прехрамбене индустрије. Посебно говедина и јагњетина имају несразмерно велики утицај на климатске промене у поређењу са осталим намирницама.
Производња једног килограма говедине ствара 10 пута више ГХГ него производња килограма пилетине, 15 пута више него узгајање једног килограма пиринча и чак 43 пута више ГХГ него производња килограма пшенице.
Највише меса конзумирају становници Северне Америке и Европе. Према истраживању угледног медицинског часописа „Лансет“, у овом тренутку се на ова два континента једе шест и четири пута више црвеног меса него што би било оптимално како би се очувало и здравље људи и планете. Поред тога, очекује се да уз раст популације и животног стандарда у земљама у развоју и унос меса у овом делу света такође порасте и у великој мери сустигне Европу и Северну Америку.
Из свега што нам је тренутно познато јасно је да овакви трендови у начину на који се човечанство прехрањује нису одрживи. Због тога се на светском нивоу све више развија тржиште производње инсеката који би могли да буду одлична замена за протеине које тренутно добијамо из меса, али и да истовремено учине процес узгајања животиња бољим за животну средину.
Високе хранљиве вредности
Иако можда није интуитивно, инсекти који се користе у исхрани су подједнако или чак и више хранљиви него месо. На пример, у 100 грама скакаваца има приближно исто протеина као у пилетини, свињетини и говедини, док је присуство гвожђа у скакавцима знатно веће.
Када се упоређују калоријске вредности, скакавци су упоредиви за различитим врстама меса, међутим поједине врсте јестивих ларви имају чак и 3 пута више калорија од говедине због велике количине масти. Због велике разноврсности инсеката не би их требало посматрати као хомогену групу у исхрани, али јасно је да јестиве врсте могу да послуже као замена за месо.
Инсекти се као храна могу уносити на различите начине, а због разлика у култури и одбојности које западна друштва гаје према овој врсти исхране, често се мељу у прах и додају као састојак у протеинске чоколадице или брашно од кога се могу месити различите врсте пецива. Прашак од инсеката такође се може користити и као протеински додатак за безмесне хамбургере или кобасице.
Поред могућности за употребу у људској исхрани, различите врсте инсеката се могу користити и као храна за живину, стоку или рибу чиме би се могао смањити утицај који производња меса има на животну средину.
Еколошки прихватљивија алтернатива
Иако упоредиви када су у питању хранљиве вредности, инсекти су бољи избор од меса када се посматра утицај производње на животну средину.
Током производње инсеката ради исхране људи или животиња долази до мањих емисија гасова са ефектом стаклене баште и потребно је знатно мање земљишта и воде него за гајење стоке.
Поред тога, инсекти су много бољи у искоришћавању хранљивих материја те им је потребно мање хране, а такође постоји могућност да се органски отпад искористи за њихову исхрану, чиме се решава још један проблем у животној средини.
Када ће инсекти постати део наше трпезе?
Можда би право питање када ће се инсекти вратити на нашу трпезу? Инсекти су били сталан део исхране наших предака, а добар део света никада није ни престао да их једе. Око две милијарде људи на свету тренутно користи око 2.000 различитих врста инсеката у својој исхрани, највише у источној Азији и Јужној Америци.
Са друге стране Европљани су током историје „заборавили” да их једу, а такве навике пренете су и током колонизације Северне Америке.
Међутим, ствари се убрзано мењају. Пре само неколико дана Европска агенција за безбедност хране одобрила је употребу једне врсте ларви за људску исхрану, а очекује се да ће убрзо следити и одобравање других врста инсеката које су део исхране на другим континентима.
У исто време, последњих година су вишеструко порасла улагања у стартапе који се баве производњом инсеката за исхрану, а ово тржиште ће наставити да расте и убудуће.
У овом тренутку делује тешко замисливо да би наша трпеза ускоро могла да садржи велику количину протиеина добијених од инсеката, међутим неопходност промена потребних да би се зауставиле климатске промене могла би то да претвори у реалност. Иако је велико питање да ли ће се Европљани навићи да једу инсекте у свом интегралном облику, протеински прашак добијен, нпр. млевењем ларви, врло брзо би могао да буде додатак разним јелима, протеинским чоколадицама и пецивима, преноси портал „Клима 101“.