Како сачувати децу од траума: Разговарајте с њима, злостављача је готово немогуће уочити

Страх од насилника и мањак поверења у родитеље главни су разлози због којих деца не пријављују злостављаче мајкама и очевима. Да би их сачували од трауме, родитељи од малих ногу морају да стално разговарају са својом децом и створе однос пун поверења, јер је злостављаче у свакодневној комуникацији готово немогуће уочити.
Sputnik

Зашто није раније рекла нешто? Шта је чекала до сада? Та и друга срамотна питања појављивала су се чешће него што би требало последњих дана као коментар на случај младе глумице Милене Радуловић, која је за „Блиц“ пре неколико дана изјавила да ју је чувени учитељ глуме Мирослав Мика Алексић силовао када је имала само 17 година и да она није једина његова жртва.

Дегутантна вест запрепастила је јавност, а поготово многобројне родитеље, који су на друштвеним мрежама масовно изражавали захвалност за њену храброст, али и страх за своју децу и кроз шта би све могла да пролазе без њиховог знања.

Зашто деца трпе злостављање

Социјални психолог Весна Томић за Спутњик каже да деца трпе злостављање искључиво из страха од насилника и наглашава да ни одраслима није лако да пријаве такву особу, а камоли младима.

„Страх је основа свега, па онда средина итд. Али, страх пре свега. То је јасно исто колико и то да два и два дају четири, јер се види да врло мало њих после кратког времена то пријави. Пријављивање тих људи који малтретирају младе, децу, све редом је велика мука“, образлаже Весна Томић и додаје да деца немају снагу да се супротставе злостављачима и да су немоћна у таквим ситуацијама.

Како сачувати децу од траума: Разговарајте с њима, злостављача је готово немогуће уочити

Дечји психолог Викторија Мужина објашњава да деца нису формиране личности и да због тога слушају особе које виде као ауторитете, те да родитељи морају да успоставе однос пун поверења са својом децом, како би знали шта се у њиховим животима дешава и како да на то реагују.

„С децом треба разговарати, причати. Нон-стоп. Основа свега је да није било правилне комуникације у оквиру породице, а дете је ту, наравно, жртва. Ако је детету представљено да некога мора да слуша, оно ће то да прихвати, мислећи да то тако треба. Морамо почети од едукације родитеља, да је поверење важније од престижа“, истиче Викторија Мужина.

Она напомиње да случај Милене Радуловић није једини тог типа и да се сличне ситуације догађају и у другим областима, попут спорта, где је присутна таква врста ауторитета.

„Очигледно је да је код особе с друге стране у питању патологија. Зашто су деца покорна? Могуће је и да се ту ради о Стокхолмском синдрому, према којем, ако сте жртва, остајете с злостављачем да бисте га, на неки начин, држали под контролом“, сматра Мужина.

Како да приметимо да дете има проблем

На питање како да родитељи примете да њихову децу неко угрожава на било који начин, Мужина одговара да су показатељи тога затварање у собу, избегавање разговора и дружења, одбијање хране и било која друга промена понашања, која указује на то да је дете депресивно.

С тим је сагласна и Весна Томић:

„Повлачење у себе је сигурно један од индикатора који може да се региструје. Да ли је у питању дрога, злостављање или нешто друго, то родитељ не може да зна док не разговара с дететом. Прво мора да се разговара с њим, односно, да од њега добије ту информацију. Даље родитељ зна да ли то треба да пријави полицији“, предочава Весна Томић.

Грађење отвореног односа

Да би изградили однос пун поверења с децом, наглашава Мужина, родитељи не треба да буду сујетни, стално треба да раде на томе да боље обављају своју улогу, јер је људски грешити, и треба да својим примером, а не само причом, покажу деци како треба да се понашају.

Весна Томић напомиње да су за стварање таквог односа потребни стрпљење и посвећеност:

„Да га научите да је родитељ једино уточиште за све његове проблеме, у школи и ван ње, оне везане за учење и оне везане за вршњачке односе. То од малих ногу мора да се ради, да му се приближи да је родитељ ту и да ће увек и једини да помогне. Нема онога: ’немам времена, морам да радим‘, него мора да се одвоји време за отворени разговор сваког дана“, наглашава Весна Томић.

Како сачувати децу од траума: Разговарајте с њима, злостављача је готово немогуће уочити
Уочити злостављача – готово немогуће

Весна Томић указује на то да је уочавање злостављача у свакодневној комуникацији, нажалост, готово немогуће, али, осврћући се на случај Милене Радуловић, она скреће пажњу на насилну комуникацију коју је Алексић имао с ђацима, за коју сматра да иначе може да буде наговештај такве личности.

„То је можда опште место које је приметно. Насилна комуникација с клијентима, ученицима, односно студентима. Све друго је немогуће уочити, јер то могу да буду различите латентне патологије, које ни озбиљан стручњак без мерних инструмената не може да дијагностикује. Не постоји никакав начин да се они идентификују, осим онда када учине криминално дело“, предочава Весна Томић.

Подсетимо, Мирослав Мика Алексић приведен је у суботу увече у полицијску станицу због оптужби да је сексуално напаствовао бар пет својих ученица, од којих су у том тренутку најмање две биле малолетне.

Прочитајте још:

Коментар