Почетком 2008. године, Џенет ван де Вен почела је да примећује нешто већу стопу побачаја међу козама на својој фарми млека на југу Холандије
„Узорке смо послали ветеринарским службама. Девет од 10 резултата било је без објашњења“, рекла је она.
Ван де Вен, која има стадо од око 1.700 коза у Северном Брабанту, провинцији са начичканим фармама коза, и даље је слала узорке. Коначно, у мају 2008. године потврђено је избијање кју грознице, респираторне инфекције која напада стоку, укључујући козе, овце и говеда, а налази се у плаценти, амнионској течности, урину, фецесу и млеку.
Болест је постала ноћна мора за Холанђане након што су се хиљаде људи заразиле током епидемије, која је трајала од 2007. до 2010. Холандска влада је са 55 фарми избацила више од 50.000 коза у покушају да заустави ширење болести.
Отприлике половина заражених људи на крају је развила компликације, попут срчане инсуфицијенције, а 95 људи је умрло.
Деценију касније, још један ризик од болести које прелази са животиња на људе забрињава холандске узгајиваче коза и научнике, јер су студије стручњака за јавно здравље и ветерину повезале случајеве упале плућа код људи са фармама коза.
Људи који живе у близини фарми коза имају 20 до 55 одсто већи ризик од развоја упале плућа, каже Дик Хедерик, стручњак за ризик од болести људи и животиња са Универзитета у Утрехту. Што је човек ближе фарми коза, то је већи ризик, додаје он: „Анализа показује да се повећани ризик види у радијусу од 1–1,5 километар“.
Ефекти се разликују, код неких људи се не јављају симптоми, а код других се развија грозница, језа, умор и болови у мишићима, преноси Гардијан.
Појава још једне зоонотске болести повезане са козама је фрустрирајућa, збуњујућa и стресно, кажу фармери.
„Од млека се и даље добро зарађује, али више је стреса око дозвола, а јавност чита негативне вести о козама“, рекао је Егберт тер Вен, који на својој фарми има око 50 коза.
Избијање кју грознице уследило је након периода повећаног узгоја коза за мужу у Холандији.
До тренутка када је епидемија кју грознице обуздана 2010. године, забележено је више од 4.000 случајева заразе код људи, а процењено је да је било заражено око 50.000 људи, навела је Јохана ван дер Гисен, ветеринарски микробиолог и специјалиста за зоонотске болести у холандском Националном институту за јавно здравље и животну средину.
Са искорењивањем кју грознице, узгајивачи коза полако су обнављали залихе - национална производња козјег млека за извоз доживела је процват током последње две деценије.
Ван дер Гисен наводи да више нема ризика од кју грознице. Међутим, налази упале плућа, који су се први пут појавили 2013. године, довели су до ограничења у сектору почев од 2017. године, иако је потражња за козјим млеком наставила да расте.
Генерално, већа концентрација животиња по фарми може допринети заразним болестима, каже Лидвиен Смит, са ветеринарског факултета Универзитета у Утрехту, који је део тима који је први открио већу стопу упале плућа код људи који живе у близини фарми коза.
Смит је, међутим, нагласио да још увек не постоји јасна веза између величине фарме и учесталости болести љиди око тих фарми.
Холандски стручњаци настављају да истражују везу са пнеумонијом.
„Тражимо узрок, а како нема кју грознице и нема доказа о вези са честицама прашине, наша хипотеза је да би ово могла бити нова зоонотска болест“, каже она.