Док Американци чекају инаугурацију новог председника Бајдена, а по свој прилици и суђење у Сенату његовом претходнику Трампу, мигранти из Хондураса, у нади да ће им нова америчка администрација бити наклоњенија, нису сачекали да нови председник САД и званично уђе у Белу кућу. Велика група миграната већ је прешла у суседну Гватемалу, а медији преносе да се војска те земље сукобила са хиљадама миграната који су покушали да пробију кордон и уђу у ту државу.
Прети ли велика сеоба народа у Америку
Према мишљењу бившег амбасадора Србије у Мексику, универзитетског професора др Душана Васића, упркос надањима оних који бољи живот траже у Америци, Сједињене Државе неће широм „отворити врата“, односно границе под новом администрацијом.
„Бајденова политика према мигрантима имаће два правца – један је економска помоћ земљама из којих они долазе, а други је контролисани улазак, за разлику од Трампа који је дигао зид и рекао да нема више улазака миграната са југа. Трамп је чак запретио Мексику да ће комплетно затворити све границе, да ће ускратити сву помоћ и онемогућити економску сарадњу уколико сам Мексико не затворити границу или не подигне зид. Дакле, за Трамповог мандата тај талас миграната је стао, али оно што Бајден жели је да зна ко и како улази у САД“, напомиње Васић.
Нови председник и његова администрација ће, верује наш саговорник, направити једну квоту – колико становника и под којим условима годишње може да уђе, водећи рачуна и о оним хуманитарним стварима, односно да не примају само оне који су витални, већ да се помогне и оним људима који су остали без средстава за живот.
„То ће бити једна избалансирана политика која ће говорити да мигранти могу да наставе да долазе, али неће бити неконтролисаног већ „уредног“ доласка, у складу са условима који владају на граници и потребама САД, односно оним што Америка може да прими и асимилује. Дакле, неће дозволу уласка добити све породице, већ они које могу да нађу посао, а онда ће се у периоду од годину, две дана вероватно омогућити и члановима њихових породица да им се придруже. Са друге стране, мислим да ће се много више пажње посветити томе да се тим људима помогне да у матичним државама обнове своју наду у бољи живот“, сматра бивши амбасадор и додаје да је циљ да се оснажи веза са државама, пре свега, Централне Америке, а потом и Латинске Америке у целини.
Народ Хондураса бежи од немаштине и последица урагана
Он подсећа да је Трамп, водећи „тврду“ политику миграција, то чинио и на штету земаља које су биле природни партнер САД, јер се налазе на истом континенту.
„Доласком Трампа на власт политика према мигрантима се значајно променила у смислу да је он, обећавајући веома добру сарадњу са Мексиком на том плану и инсистирајући на томе да одатле долази ограничени и уредно изабрани круг људи, прешао у другу крајност и одлучио да прави зид према Мексику. Тако је од око 3200 километара, колико износи граница САД са Мексиком, Трамп изградио око 700-800 километара зида, па са оним што је већ пре тога било изграђено то сада чини око 1300 километара ограде. Негде је она чвршћа и стабилнија, а негде само жичана“, каже Васић.
Међутим, појашњава професор, ово што се сада дешава није само последица укупне политике и проблема који постоје између САД и земаља Централне Америке, а којима припада и Мексико, већ и неколико других околности.
„Једна од њих је да је у последња три месеца прошле године око 70.000 људи прешло границу САД из земаља Централне Америке, али и из земаља Јужне Америке. То је био један талас који је упркос свим забранама и претњама успео да се пробије. Међутим, када је реч о самом Хондурасу, ситуација је доста сложенија. И у Хондурасу и у Гватемали на власти су проаемерички режими који уважавају интересе Америке и од ње примају одређена средства. Међутим, Трамп је био ту рестриктиван и како те земље нису успеле да испуне његов захтев и зауставе миграције свог становништва ка САД, он им је ускратио средства која су им била намењена од по неколико стотина милиона долара, и искористио их за изградњу зида према Мексику“, напомиње бивши амбасадор.
Тиме је, како каже, направљена права социјална драма, на коју се почетком децембра прошле године надовезао и ураган Ета који је захватио добар део централноамеричких земаља.
„Ураганом је највише био погођен Хондурас, па је средином децембра уследио први талас када је буквално 500 миграната „протрчало“ кроз Мексико и „упало“ у САД. Потом је уследио нови талас миграција, охрабрен најавом новоизабраног председника Бајдена да ће променити политику коју је до сада водио Трамп, па је пут САД кренуло неколико хиљада становника из најсиромашнијих, јужних крајева Хондураса. То нису, као у Европској унији, избеглице у највиталнијим годинама живота, немају мобилне телефоне и нису модерно обучени. Реч је о читавим породицима, односно родитељима са малом децом, а често су и са бакама и декама. То су људи који су остали без крова над главом, без хране и посла у ионако сиромашној земљи у којој је стопа уличног криминала у порасту. Они су прво кренули ка северу своје земље, где их је чекала и претња председника Гватемале да ће распоредити појачане полицијске снаге, што он и јесте учинио, али то очигледно није било довољно да их заустави“, примећује саговорник Спутњика.
Мексико у незавидној ситуацији
Тако је, закључно са недељом, око 8000 миграната из Хондураса успело да уђе у Гватемалу и крећу се ка Мексику, који се сада налази у врло незавидној ситуацији.
„Мексички председник је био приморан да, у договору са Трампом, омогући да део људи из САД, који представљају једну врсту жандармерије, буде распоређен на граници на југу Мексика, на делу где се Мексико граничи са Гватемалом, да би зауставили тај пролаз. Али, та граница је веома велика и није је лако чувати, па вероватно неће успети да заустави све те мигранте“, оцењује Васић.
Оно што у целој ситуацији охрабрује, напомиње бивши амбасадор, је то што су се председник Мексика и Бајден договорили да успоставе једну нову стратегију према мигрантима.
„Та стратегија још није ближе дефинисана и неће бити тако лако и брзо израђена и спроведена, али њен нагласак јесте да се помоћ пружа становницима у земљи у којој живе. Дакле, ако су им срушене куће, да им се омогуће финансијска средства, достави материјал или нове монтажне куће. Да се осмисле начини како да се помогне тим сиромашним људима да нађу сигурност у својој земљи, да не би кретали даље на север и пут САД. Очекује се да ће ова стратегија бити формулисана у првих 100 дана нове власти“, закључује проф. др Душан Васић за Спутњик.
Према наводима будућег Бајденовог шефа кабинета Рона Клејна, нови амерички председник ће одмах после инаугурације у среду почети да донеси председничке уредбе с намером да промени бројне политике. Првог дана ће укинути забрану уласка у САД за држављане неких већински муслиманских земаља, али и поднети захтев да се САД поново прикључе Париском споразуму о климатским променама и наложити обавезно ношење маски у федералним објектима и током путовања између савезних држава.