Милачић се поводом Богојављења окупао код крстионице на Михољској превлаци /видео/

Председник Правe Црне Горе Марко Милачић обележио је празник Богојављење традиционалним купањем код Крстионице на Михољској превлаци, где је почетком 13. века основана Зетска епископија. Овом приликом Милачић је упутио поруку и честитку поводом Богојављења.
Sputnik

Поруку и честитку преносимо интегрално:

На Богојављенско јутро, прво у слободној Црној Гори, мирно и хладно, у народу у који је Бог потпуно сишао, па ушао у њега сасвим својим знамењем, ми и даље иштемо крст, ми и даље тражимо у води одсјај оног дана у ком је Исус гледао у свог Оца, изван свијета, изнад живота и смрти. Тако лако се препознаје Отац.

Не појављује се само данас, иако се, када се осамимо највише сјећамо оних који су долазили прије нас, за неком својом водом и неким својим крстом, па одлазили, али су нас изродили да живимо њихове животе, сваки од њих носио је свог голуба на рамену, свог Светог Духа који им је шапутао тајну свих свијетова и живота: бићемо спасени и бићемо живи само ако вјерујемо. Само је корак од Исуса до нас, истом водом ми опет постајемо људи.

Велики је то залог за вјечност, да се загледамо у Оца и Сина па опет будемо своји. Ни највећим оковима не ломи се таква слобода, ни највећи ратови не убијају такав мир. И спасени смо и окупани, опет смо новорођени, има ли силе на свијету која може побиједити такав, божији крст.

Којим нас штите светитељске руке, руке вјечног родитеља пред којима падамо само да би опет устајали, и онда када одлазе земаљски наши ми смо и даље нечија дјеца, нас ће и даље неко вољети, велики је то улог за будућност, бити рођен, а не бити сам.

У таквом, свом загрљају нас оставља Бог, да се тражимо и налазимо над оним што је за нас оставио у светој води на дан спознаје да све пролази, и ми ћемо проћи, али остаје вјечна љубав, за живот који ћете ићи поново, попут воде, у ком смо ми само кап на његовом крсту који ће пронаћи онај који буде имао храбрости да најдубље зарони.

А ми смо заронили и изронили на улицама Црне Горе, у литијама времена о којима ће причати историја, да пролазе године и људи, али никада вријеме Бога неће проћи.

У жељи за миром, вапећи за Богом, вапећи за ђедом, Митрополитом, нека у душама свих побиједи она жеља коју је свако за себе у поноћ замислио загледан у тачку неба у којој се увијек јавља Господ.

Браћо и сестре, православни роде, нека нам је наздравље Богојављење, загледајмо се у одраз богојављенске воде или богојављенског неба јер ћемо у том одразу пронаћи људе који ће од нас постати и опстати.

Бог се јави! Црна Гора се јави!”

 

Коментар