„Извор топлоте долазиће директно с плафона па у становима неће бити радијатора, а ни клима уређаја који стварају прашину, дувају хладан ваздух на укућане и власницима стварају трошкове одржавања“, поручује Тот.
Он објашњава да ће топлотне пумпе на струју бити постављене у подруму зграде, и да ће систем бити аутоматизован па ће власници станова притиском на дугме из својих домова регулисати топлоту и на основу потрошеног енергента плаћати месечне рачуне.
„Уштеда енергије биће 25 одсто“, каже Тот, али наводи да не може да каже колико ће новчано бити мањи месечни рачуни за грејање.
„Грејна тела емитоваће топлоту директно с плафона и та топлота ће грејати зидове и под, а не ваздух. Тако ће се штедети енергија јер се топли ваздух неће скупљати близу плафона, као код радијатора, већ ће се створити уједначена температуре у целом простору. Предност није само у уштеди енергије већ и у простору, јер, поготово у малим становима, и радијатори заузимају место. Битно је навести и то да систем не производи буку већ је нечујан“, објашњава.
Таква решења загревања станова, истиче Тот, у свету се одавно користе па се у новој станоградњи у иностранству радијатори не уграђују дуже од три деценије.
„Наше становништво о томе мало зна, али људи који су живели ван имају искуства и доста знају о таквим система па приликом изградње породичних кућа желе да им топлота долази баш с плафона“, додаје он.
Уградња – 40 евра по квадрату
Тот каже да је заблуда да је уградња активног бетонског система за грејање и хлађење скупља у односу на друга решења.
„Систем доноси дугорочну уштеду јер се као енергент користи индустријска струја која је јефтинија од електичне енергије коју плаћају домаћинства“, појашњава он.
По његовим речима, у старијим стамбеним зградама уградња таквог система кошта око 40 евра по квадрату. У ту цену улазе панели, аутоматика и уградња, преноси Б 92.