Мере против загађења ваздуха односе се на сегменте саобраћаја, енергетике, зеленила, комуникације с грађанима, индустрије и комуналне хигијене.
43 мере против загађења ваздуха у Београду
Како су из Града Београда предочили, емисија штетних гасова биће смањена тако што дизел возила више неће бити купована, већ ће у наредне четири године градска предузећа набављати искључиво електро и возила на гас. Планирана је куповина 320 аутобуса на гас.
У истом периоду, планирана је и изградња прве две линије метроа, од укупно 46 километара, што би требало да смањи употребу аутобуса за 30 одсто. У плану је и изградња два тунела испод града, чиме би саобраћај у центру престонице требало да буде умањен за 14 одсто.
Биће расписан и тендер за јавни превоз рекама, који би требало да повеже сва насеља, од Обреновца до Гроцке и Земуна. Бициклистиче стазе, према најави, добиће нових 100 километара, а у плану је и додатних 200 паркинг места за бицикле. Пешачке зоне требало би да добију нових 10 километара.
Између саобраћајних трака и на стамбеним зградама требало би да буду направљени „зелени зидови“, налик онима у Булевару Михајла Пупина, а планирано је и посађивање милион стабала. Столарија и фасаде требало би да буду обновљени или замењени, према ЕСЦО стандарду, што би требало да смањи губитак енергије.
Град је најавио и да ће подстицати прикључење на систем централног грејања, чиме би се број индивидуалних ложишта, којих данас има 300.000, смањио. За ту сврху, планирано је проширење гасоводне и топловодне мреже. Прва ће би требало да добије додатних 250, а друга 306 километара. У плану је и изградња топлодалековода Обреновац-Београд и Винча-Коњарник, чиме би трошкови грејања били умањени.
Планирана је и изградња нових контролисаних индустријских зона, које ће испуњавати све еколошке стандарде. Требало би да буде изграђена и фабрика за прераду отпадних вода, чиме би се број директних испуста смањио за 80 одсто. У плану су и четири мања постројења за пречишћавање отпадних вода, у Обреновцу, Батајници, Остружници и Болечу.
У Винчи би требало да буде изграђена модерна депонија, што би омогућило правилно и еколошко одлагање смећа. Уз то, планирана је и градња 17 центара за рециклажу отпада, као и куповина 66 цистерни за прање улица, чиме би чишћење требало да се обавља за 30 одсто ефикасније.
У оквиру пројекта „Паметан град“, грађанима би требало да буде омогућено да путем телефонске апликације приступе подацима о загађењу ваздуха, које су са 245 локација у главном граду прикупили уређаји за мерење загађења, а уз то би јавност требало да буде редовно обавештавана о стању квалитета ваздуха. У плану је и оснивање тима за хитне интервенције у случају погоршања квалитета ваздуха.
Рок за спровођење мера – реалан
Доцент др Сунчица Вјештица, продекан за науку Факултета за примењену екологију „Футура“, за Спутњик каже да је рок за спровођење нових мера реалан и да би оне знатно побољшале квалитет ваздуха у престоници. Она додаје да Град Београд већ дуго прати тренд „паметних градова“, те да је због тога направио поделу активности према сегментима.
„Ниједан од ових пројеката није нешто што је непознато, што негде већ није урађено. То је реално урадити. Добра воља постоји. Државна политика је на страни реализације ових мера. Наравно, Београд као еминентни представник Србије мора да буде репрезент свега овога, јер нас по томе вреднује свет“, оцењује Сунчица Вјештица.
Она истиче да би највећи ефекат дале мере које би се спроводиле у секторима саобраћаја и енергетике, јер се највеће нарушавање квалитета ваздуха дешава управо у тим сегментима. Следећи по реду највећи утицај, како каже, имале би мере које се односе на инфраструктурне помаке, попут изградње метроа и тунела.
„Барата се с великим цифрама. То су проценти од 30 па навише у корист унапређеног квалитета ваздуха, што нам даје за право да кажемо да би ове разнолике мере у доброј мери утицале на квалитет ваздуха“, оцењује Сунчица Вјештица.
Прва од наведених мера која ће бити уведена је, сматра Сунчица Вјештица, телефонска апликација „Паметан град“, потом ће бити унапређен систем транспорта, затим ће за градска предузећа бити набављена неопходна опрема, а тек онда ће почети спровођење осталих мера.
Према подацима сајта „Ај-кју ер“, Београд се налази на 43. месту по загађености ваздуха у свету (у тренутку писања текста). Скопље је на тој листи заузело 91. место, Загреб 75, Сарајево 55, док је Софија на 26. месту.
Сазнајте: Шта треба предузети да би се смањило загађење ваздуха у Србији?