„После руског напада на Наваљног морамо говорити и о питању енергетике. То је за нас највећи аргумент. А пројекат 'Северни ток 2' је једна од прилика да се изврши додатни притисак. За Русију нема једноставних жалби“, изјавио је за „Шпигл“ лидер фракције конзервативно-центристичке Европске народне партије Манфред Вебер.
Резолуцију су спремне да подрже фракције конзервативаца, социјалдемократа, либерала и зелених, прецизира лист. Санкције могу бити уведене „физичким и правним лицима која су укључена у одлуку о хапшењу Алексеја Наваљног“, као и одговорних за нападе на опозицију: руске олигархе, чланове ужег круга председника Путина, као и „медијске пропагандисте“.
Ограничења ће подразумевати замрзавање имовине у Европској унији и забрану уласка у земље ЕУ.
„Европска унија више неће бити место за гостопримство руског богатства непознатог порекла“, наводи лист цитат из резолуције.
Гласање ће бити одржано 21. јануара. Ако се резолуција усвоји, санкције се неће изрицати аутоматски већ могу бити примењене само одлуком свих 27 чланица ЕУ путем механизама Савета ЕУ.
Раније је извор из ЕУ саопштио, да тема хапшења Наваљног може бити подигнута и у четвртак на видеоконференцији лидера држава ЕУ, али детаљније разматрање се очекује 25. јануара на коме ће учествовати сви министри иностраних послова држава чланица ЕУ.
Привођење Наваљног
Наваљни је 17. јануара приведен на московском аеродрому Шереметјево по повратку из Немачке, где је био на лечењу након наводног тровања. Затим је опозиционар одведен у полицијску станицу града Химки. Следећег дана, судија Градског суда у Химкију је на судском рочишту донео одлуку о притвору Наваљног на 30 дана.
Према наводима Федералне казнено-поправне службе, Наваљни је притворен због кршења условне казне и за њим је 29. децембра 2020. године издата потерница у Русији. Наваљни има две условне осуде. Прва је у случају „Кировлес“ везана за проневеру више од 16 милиона рубаља, а друга, у случају „Ив Роше“, са крађом од преко 30 милиона рубаља.
Прочитајте још: