Разлог за ову одлуку саопштило је руководство овог интернет гиганта у саопштењу за медије. Испоставило се да постоји бојазан да ће уочи инаугурације Џоа Бајдена доћи Трампове присталице из региона и почети да праве нереде.
Власници „Аирбнб“ су страствене присталице Демократске странке и либералних вредности. Због тога су одлучили да власнике некретнина у престоници оставе без станара, а „туристе-трамписте“ без смештаја.
У мају 2021. године најбогатији људи на свету планирају да се окупе у Сингапуру на традиционалним Светском економском форуму и усреће човечанство неком врстом „великог ресетовања“. Оно би требало да радикално промени однос између највећих корпорација и светске популације. Конкретне тачке ове реформе су представљене нејасно. Иницијатива Airbnb је доста тога разјаснила.
Моћ корпорација
Генерално, реч је о томе да је неколико највећих транснационалних корпорација — медији, ИТ, фармација, банке — склопила класичан картелни споразум. Ти монополи планирају да раде шта год желе.
Власнику „Амазона“ се исплати да становништво најбогатијих земаља света седи код куће и наручује ствари са његовог сајта? Одлично, становништво се ограничава бескрајним локдаунима.
Занимљиво је да у оним земљама у којима потрошачи немају новца, нико их не затвара. Никога не занима како стоје ствари са локдаунима у Африци. Али зато најзанимљивији сектор потрошачког тржишта — становништво европских престоница и главних америчких градова — седи код куће. Џеф Безос повећава профит док уништава своје конкуренте, рушећи милионе бизниса у сфери малопродаје.
Фармацеутска компанија „Фајзер“ представља РНК-вакцину и намеће масовну куповину исте владама суверених земаља, упркос чињеници да се такав лек раније користио само у ветеринарској медицини? Владе ћуте и невољно плаћају милијарде.
Највећа америчка авио-компанија „Делта“ недавно је ставила скоро девет стотина путника на црну листу због њихових „трампистичких“ ставова. У новембру је иста компанија доживотно ускратила своје услуге путнику који је узвикивао пароле у знак подршке Трампу.
Хаос дигиталних џинова
О хаосу дигиталних џинова није потребно говорити. Данас су главне светске друштвене мреже налик на затворско двориште које је добро приказано на слици Ван Гога. Ходање у кругу у строго одређеном правцу, корак лево, корак десно кажњава се моменталним доживотним блокирањем.
У суштини, појава гигантских монопола је класична карактеристика сваке велике кризе капитализма. О томе је фасцинантно писао још Лењин. Карактеристична црта тренутне кризе је да су савремени монополи у ствари „голи цареви“.
Године 1907. америчка компанија „Џенерал електрик“ и немачка АЕГ буквално су поделиле светско тржиште. Постојала је завера картела, али обе корпорације су бар производиле најновију технику. Градили су фабрике, запошљавали стотине хиљада људи, технологију унапређивали на нови ниво и радили оно што је у суштини било корисно.
Данас најмоћније корпорације производе искључиво „празне производе“. Банке клијентима позајмљују доларе који се бесомучно штампају. Фармацеутски гиганти производе лекове и вакцине сумњивог квалитета. Масовни медији су одавно изгубили додир са стварношћу и воде жестоку пропаганду. Друштвене мреже објављују фотографије мачака.
Све ово нема никакве везе са класичним капитализмом. Ту је Лењинова теорија застарела. Пребогати власници гигантских монопола често немају реалне активе.
На пример, платформа „Аирбнб“. Ово је у суштини велика огласна табла на којој власници станова из читавог света постављају фотографије својих домова, а посетиоци сајта изнајмљују тај смештај. Власници сајта не поседују ниједан квадратни метар. Ипак, они редовно приморавају власнике смештаја да потпишу којекакве декларације како би спречили угњетавање жена, хомосексуалаца и црнаца. И редовно узимају проценат за сваку трансакцију.
Свемоћ посредника – знак следеће кризе капитализма
Односно, цела прича изгледа као да обичан агент за некретнине одједном забрањује власнику смештаја да ради са њим оно што он (власник) жели. И истовремено забрањује ово и потенцијалном станару. Свемоћ посредника — тако нам долази следећа глобална криза капитализма. Овај систем ће нам се продавати на Светском економском форуму као „капитализам заинтересованих страна“.
Иста прича је и са „Фејсбуком“. Још 2019. године аналитичари су писали да су акције компаније биле знатно прецењене и да би могле да постану окидач за крах берзе. Интернет платформа, чије је богатство у информацијама о њеним корисницима, тада је вредела 505 милијарди долара. Данас вреди 730 милијарди, шест пута више од „Боинга“.
Опште је прихваћено да је ова неравнотежа успех генија иноватора. Међутим, у стварности је ово само очајничка потрага за инвеститорима где да уложе свој новац који губи на вредности. Луковица лале у Холандији је такође некада коштала више него кућа. То се лоше завршило — као што се увек лоше завршавају финансијске „пирамиде“.
Ова неизвесност о томе шта носи будућност објашњава све хирове данашњих монополиста. Они лако губе новац — како дошло, тако отишло. Једном одлуком да блокира Трампа, Закербергова компанија ја изгубила пет одсто вредности. Чини се да их уопште не интересује профит. Uber, Snapchat, Tesla из године у годину бележе губитке. Све што их занима је најстрожа контрола њихових потрошача, једноставно зато што немају ништа друго.
Ако се догоди заиста озбиљна криза, све ово претерано богатство може да нестане попут Пепељугине кочије. Реални сектор ће опстати јер производи стварне ствари, а читава економија иновације ће бити разрушена. Вероватно је ова свест о скором колапсу изазвала жестину којом власници монопола покушавају да униште реални сектор.
У књигама Клауса Шваба, председавајуће СЕФ и главног идеолога „Великог ресетовања“, рат је објављен отворено. Дигитални гиганти имају, према речима Шваба, „реметилачки утицај“ на бизнис, тржиште рада и свакодневни живот. Реметилачки или другим речима — деструктиван.
То је био случај пре сто година. Монополи су увек уништавали приватне радње и немилосрдно рушили конкуренте, осуђујући милионе људи на сиромаштво. Међутим, већ тада су развијени механизми за борбу против њих. На пример, САД су увеле антимонополско право.
Данас свака цивилизована земља има сличне законе. Дуго времена се чинило као да се плаше да их примере, само да не би успорили слободан развој капитализма и да би пустили тржиште да само донесе одлуку.
Након што се нашао у овој сивој зони безакоња, капитализам се изродио, стварајући таква чудовишта као савремени глобални монополи. Снажна и суверена национална влада, чак и данас, у стању је да ове корпорације узме под своју контролу. Управо земље које задрже такву владу моћи ће да победе упркос свим нередима на свету.
Погледајте и емисију „Нови Спутњик поредак“ која истражује значај инвестиционог споразума између Европске уније и Кине.